Kosovski Albanac predsedava OEBS-u

Kad je mladi albanski šef diplomatije Gent Čakaj pred Stalnim savetom Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) predstavljao prioritete Albanije, dok bude predsedavala sledeće godine, nije isticao pitanje Kosova. U tvitu s prošlonedeljnog sastanka u Beču, Čakaj je naveo da će Albanija voditi OEBS kao pošten posrednik, u duhu služenja, pokazujući snažno vođstvo. Ipak, ruski predstavnik u OEBS-u Aleksandar Lukaševič upozorio je Stalni savet da situacija na Kosovu postaje ozbiljan izazov za evropsku bezbednost i istakao očekivanje da će Albanija kao predsedavajuća pristupiti tom pitanju „isključivo sa statusno neutralne pozicije”. Kako je dodao, „sve drugo bilo bi udaljavanje od ovlašćenja”.

Osim što joj je ovo velika prilika za promociju, kakvu je i Srbija imala 2015, gotovo da nema dileme da će Albanija, koja u januaru preuzima glavnu stolicu u OEBS-u od Slovačke, istovremeno raditi i na promociji Kosova, ili će bar to pokušati. Ministri Čakaj i Bedžet Pacoli početkom ovog meseca potpisali su Sporazum o ujedinjenju diplomatskih i konzularnih misija i strateškoj kooperaciji spoljnih politika, a Čakaj je nešto ranije izjavio da će albansko Ministarstvo spoljnih poslova formirati posebno odeljenje stručnjaka koji će raditi na jačanju međunarodne pozicije Prištine. Potpisivanje ovog sporazuma premijerka Ana Brnabić je ocenila „strašnim”, dok je za Pacolija to bio „veliki korak u nacionalnoj integraciji, koji će učiniti zajedničko globalno delovanje jačim”.

Da li će se to zajedničko delovanje pokazati jačim već tokom predsedavanja Albanije OEBS-u? Ukazujući da veza Tirane i Prištine jednim delom počiva i na tome ko određuje trenutne političke korake u Tirani, Milan Igrutinović, saradnik Instituta za evropske studije, podseća na trenutne političke probleme u Albaniji – predsednik Iljir Meta je s jedne, premijer Edi Rama s druge strane, što je uticalo i na slabu izlaznost i faktički neuspeh nedavnih izbora. I pitanje je kakva će situacija biti za šest ili osam meseci, odnosno u vreme predsedavanja Albanije OEBS-u.

Naravno da Albanija ne može da bude neutralna prema Kosovu, kaže istraživač Albanskog instituta za međunarodne studije iz Tirane Ledion Krisafi, dodajući da za njegovu zemlju ovo jeste istorijski moment i mora da koristi mogućnost – ne samo za Albaniju, nego i za Kosovo.

„Albanija i Kosovo su potpisali sporazum da će, između ostalog, Albanija predstavljati, braniti i promovisati stavove spoljne politike Kosova i da će uskladiti svoje stavove. Mislim da Kosovo može da bude jedan od prvih prioriteta Albanije u OEBS-u”, ističe Krisafi za „Politiku” i navodi da Čakaj među tri prioriteta Albanije ipak nije uvrstio Kosovo, nego je govorio o konfliktima u bivšim sovjetskim republikama, kao i o ljudskim pravima i borbi protiv korupcije, koji su, u stvari, važni za OEBS.

Navodeći da je nacionalni interes Albanije sada već proklamovan, a to je stvaranje „prirodne Albanije”, odnosno realizacija ideje tzv. velike Albanije, Predrag Rajić iz Centra za društvenu stabilnost je sasvim siguran da će ta država uložiti maksimalan napor u promovisanje svojih nacionalnih interesa. Rajić smatra da Albanija neće od toga odustajati čak ni po cenu određenih sankcija i skandala. „Za njih je ta prilika da promovišu tzv. kosovsku nezavisnost i svoj velikoalbanski projekat – idealna”, ističe Rajić, koji smatra da Albanci nemaju nikakav problem da naruše i svoj spoljnopolitički imidž zato što se i dalje uzdaju u jednog saveznika – Ameriku, ili bolje reći neke krugove u Vašingtonu. „Dok god je tako, za njih neće biti dovoljno bitno šta kažu u važnijim evropskim prestonicama kao što su Pariz, Berlin i Moskva”, ocenjuje on.

Kako bi to moglo da izgleda, možda se može zaključiti na osnovu primera funkcionisanja CEFTA ili drugih regionalnih sporazuma. Pre manje od mesec dana, sastanak na nivou zamenika ministara u okviru sporazuma CEFTA u Valoni prekinut je pošto su članovi delegacije iz Prištine plastičnom flašom gađali šefa srpske delegacije Ivana Markovića.

Šef srpske diplomatije Ivica Dačić, koji je i sam u više navrata isticao zabrinutost da bi Albanija mogla da iskoristi poziciju predsedavajućeg u OEBS-u za promociju nezavisnosti Kosova i uključivanje njihovih predstavnika u neformalne segmente rada, podsećao je da je uslov Srbije da prihvati kandidaturu Tirane bio da se pridržava statusne neutralnosti, kao i da poštuje principe organizacije. Istakao je i da je nakon više razgovora i razmene pisama s albanskim kolegom Ditmirom Bušatijem dobio čvrsta uveravanja i garancije da će se Albanija toga pridržavati. Bušati, međutim, nije više ministar spoljnih poslova Albanije, premijer Rama ga je smenio i, uz svojevrsnu političko-pravnu akrobatiku, na to mesto postavio Genta Čakaja, rođenog 1990. u Prištini.

Da je poreklo šefa diplomatije bitno, ukazuje i Krisafi, ali smatra da Albanija malo može da radi za Kosovo kao predsedavajuća OEBS-u. Uticaj Albanije ne treba preuveličavati, niti Kosovo može biti prioritet u OEBS-u kad su među članicama ove organizacije i države koje nisu priznale Kosovo. Kako ističe, pitanje Kosova vezano je za EU, SAD i Rusiju, a ne OEBS. Da Albanija ne može mnogo da učini misli i Milan Igrutinović, jer je OEBS institucija koja ima snažnu kulturu formalizma i etikecije, gde je veoma teško na formalnom nivou podmetnuti nešto poput naziva Kosova bez „zvezdice”, ili nastupa predstavnika Prištine kao da su delegati druge države.

I Rajić navodi da OEBS ima mehanizme koji će se aktivirati u sprečavanju „nepropisnog” delovanja, ali ocenjuje da je Tirani i Prištini važno da medijski promovišu svoj narativ pred što širim auditorijumom Evrope. A ovo će im svakako biti dobra platforma za to, uveren je Rajić.

Moguće izložbe o navodnim zločinima i mape „velike Albanije”

Pre deset dana, delegacija Srbije napustila je sastanak u organizaciji NATO-a u Briselu zbog „pokušaja promovisanja nezavisnosti takozvanog Kosova i njegovih nepostojećih institucija” od strane prištinske delegacije. Predrag Rajić očekuje dalje ispade poput mape „velike Albanije”, ili izložbi koje se tiču navodnih zločina nad Albancima 90-ih na KiM, pozivanja kosovskih predstavnika na sastanke kao da su nezavisna država...