Tri miliona Amerikanaca ostaje bez bonova za hranu

Donald Tramp je u kampanji obećao biračima da će srediti državnu kasu, ali se danas nalazi na čelu vlade koja ima rekordan deficit i namerava samo da još više troši, pa je nedavno objavila da će povisiti granicu zaduživanja. Biće, ipak, i ušteda, i to na – bonovima za hranu koji se daju najsiromašnijim građanima SAD.

Tokom poslednje tri godine, američki javni dug je porastao za za više od dva biliona dolara i sad iznosi 22 biliona dolara, javlja Si-En-En. Prema sporazumu koji je republikanska Bela kuća ove nedelje postigla sa demokratskom većinom u Predstavničkom domu, vlada može da probije limit za 320 milijardi dolara, što znači da će se godišnji deficit približiti sumi od bilion dolara.

Potrošnja preko gubera dešava se za vreme vladavine republikanaca, fiskalnih konzervativaca koji su demokratskog predsednika Baraka Obamu zbog visokog javnog duga optuživali da zemlju vodi u socijalizam i bankrot. Za vreme Obame, deficit je udvostručen, ali je tadašnja administracija visokom javnom potrošnjom pomagala ekonomiji da se izvuče iz najgore krize posle Velike depresije. Tramp je na izborima tvrdio da će, ako postane predsednik, za osam godina izbrisati dug koji je ostavio njegov prethodnik, ali i aktuelna vlada troši više nego što prihoduje. To se dešava uprkos stanju u privredi koje je, za razliku od prvih godina Obamine vladavine, veoma dobro pa je ekonomiji potrebno manje državnih podsticaja.

U razloge za veliku javnu potrošnju ubrajaju se i primanja i zdravstveno osiguranje za ogroman broj ljudi koji odlaze u penziju, kao i želja da se Pentagonu odobravaju sve izdašnije svote novca (predviđeni vojni budžet za sledeću godinu je 738 milijardi dolara). Kako ocenjuje Javni nacionalni radio, jedan od glavnih „krivaca” za manjak jeste to što se vlada „odrekla” 1,5 biliona dolara godišnjih prihoda kad je Tramp smanjio poreze privredi i građanima. Šef Bele kuće je kazao da će umanjenje poreza „samo sebe isplatiti” jer će povećati zaposlenost i prihode od PDV-a, a dodao je da će budžet popuniti i prihodi od carina uvedenih na uvoz kineske robe. Ipak, rupa u budžetu je ostala, zbog čega će Trampova administracija, kako se procenjuje, ove godine napraviti deficit od skoro 900 milijardi dolara.

Kad je donosio poreski zakon, Tramp je najviše učinio najbogatijim Amerikancima i korporacijama, zatim srednjoj klasi, dok su građani sa najmanjim primanjima bili na začelju kolone. Neki od siromašnih Amerikanaca sada su prvi na listi da budu izbrisani kao budžetska stavka jer je vlada najavila da će na njima godišnje uštedeti 2,5 milijardi dolara. Administracija je pre nekoliko dana saopštila da će pooštriti pravila za dobijanje bonova za hranu, što znači da će, kako se procenjuje, tri miliona ljudi ostati bez ovog vida državne pomoći, javio je Rojters. Vrednost vaučera obično je oko 130 dolara, služe za kupovinu hrane u prodavnicama i ne mogu se potrošiti na alkohol, cigarete ili obrok u restoranu. Oko 36 miliona ljudi prima bonove, ali vlada veruje da se taj broj može smanjiti zbog rasta zarada i zaposlenosti.

I, dok je administracija sa demokratama dogovorila budžet, teško joj je da se sa njima sporazume kad je reč o Trampovim ličnim finansijama. Tramp je u svojstvu građanina u utorak tužio kongresni odbor pod kontrolom demokratske većine koji traži da šef Bele kuće pokaže koliki je porez plaćao poslednjih godina. Većina iz Predstavničkog doma je pre nekoliko nedelja tužila Ministarstvo finansija zbog toga što ne objavljuje Trampove poreske izveštaje. U komitetu se pozivaju i na zakon koji je nedavno doneo Njujork dozvoljavajući kongresnim odborima da pristupe fiskalnim knjigama ove savezne države, gde i Tramp plaća poreze. Pokušavajući da zaustavi objavljivanje poreskih papira, šef Bele kuće je presavio tabak i protiv nekoliko njujorških zvaničnika, tvrdeći da je njihov zakon nelegitiman. Iako se zakon može odnositi na sve zvaničnike, veruje se da je donet zbog jedne osobe i da su time demokratske vlasti države Njujork pomogle demokratama u Vašingtonu. Tramp odbija da objavi podatke o visini profita, poreza i poreskih olakšica iako su to njegovi prethodnici redovno činili.