Poslanici oštro o javnim izvršiteljima

Završnicu rasprave u pojedinostima na Predlog izmena Zakona o obezbeđenju i izvršenju, kojima se propisuje da za komunalni dug do 5.000 evra dužniku ne može biti oduzet stan, obeležilo je nastojanje radikala da ubede predlagače da ova novina neće rešiti problem i nastojanje resorne ministarke Nele Kuburović da objasni da hoće. Radikali su tražili da se izvršenje oduzme od „izvršiteljske mafije i vrati u sudove”, a Kuburovićeva je tvrdila da su sudovi loše radili taj posao i da je to državu koštalo mnogo po osnovu presuda međunarodnog suda.

Obrazlažući svoj amandman, Aleksandar Šešelj (SRS) rekao je da se u javnosti stvara pogrešan utisak da će svi koji duguju do 5.000 evra biti zaštićeni od zaplene stana, a „neće, zaštita važi samo za komunalne dužnike”. Dodao je da „99 odsto potraživanja zbog kojih su oduzeti stanovi nije bilo zbog komunalnih dugova, već zbog dugova banci, a izvršitelji će i dalje pleniti stanove za dugovanja bankama”.

Vjerica Radeta (SRS) pomenula je da je SRS do sada skupio 100.000 potpisa građana za ukidanje izvršitelja i vraćanje izvršenja u sudove, naglašavajući: „Sud je jedna grana vlasti. Mi mislimo da poverenje uvek treba dati vlasti, kakva god da je, pre nego nekoj neformalnoj grupi kakva je napravljena od javnih izvršitelja.”

Odgovarajući radikalima, ministarka je rekla da Šešelj stalno pominje da je oduzeto 3.700 stanova za dug manji od 5.000 evra, istakavši da nije tačno da su sve to bili stanovi, nego se radi oduzetim nepokretnostima. Dodala je da iz diskusije Šešelja može da zaključi da se on zalaže za besplatan izvršni postupak, navodeći: „Da je dužnik izvršio svoju obavezu dobrovoljno, troškova ne bi ni bilo. Da li mislite da poverilac koji godinama pokušava da ostvari svoje pravo treba da snosi i troškove postupka?” Šešelj joj je odgovorio da „naravno, postupak ne treba da bude besplatan, ali ovde se radi o zloupotrebi izvršnog postupka, pravilo je da se neko bogati na nesreći dužnika, a to nije poverilac, nego javni izvršitelj”. Kuburovićeva je odvratila:

„Na stotine presuda Evropskog suda za ljudska prava zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zbog neostvarenog izvršenja padale su na teret Republike Srbije. Godišnje se plaćalo nekoliko milijardi dinara samo na račun toga. Da li se država odrekla profita? Moram da vam kažem da u istražiteljskim kancelarijama ima blizu 2.000 zaposlenih ljudi, najviše pravnika. Izvršitelji plaćaju doprinose za ta lica, a i PDV, u odnosu na naknade koje ostvare, i za šest meseci ove godine u republički budžet su, na ime PDV-a, uplatili blizu milijardu dinara.” Šešelj je odgovorio: „Ako su uplatili milijardu, to znači da su oni zaradili pet milijardi dinara, što je mnogo i za godinu dana. Zaradili su četiri milijarde ekstraprofita iz procesa izvršenja. Mogli ste da reformišete sudove, da zaposlite tu 2.000 ljudi, isto će imati redovne plate, koje će im se vezati za učinak izvršenja i nećemo imati problem efikasnosti.”

Vjerica Radeta je tražila i da se briše član koji „govori o proširenju zahteva za izvršenje na celokupnoj imovini izvršnog dužnika na osnovu verodostojne isprave, prosto je neverovatno da vam je palo na pamet da celokupnu imovinu dužnika stavite na raspolaganje poveriocu”. Kazala je da je ministarka rekla da ne postoji ekskluzivitet kad su u pitanju javni izvršitelji i dodala: „Ali niste mi odgovorili na pitanje o Isidori Ranković, javnom izvršitelju, ekskluzivno izvršava za EPS, koja je kao avans dobila 69 miliona dinara da počne da radi ovaj posao. Ona je u 2013. godini ostvarila čistu dobit na izvršiteljskim poslovima od 29 miliona dinara, 2014. – 36,4 miliona, a onda joj je posao nešto opao, pa je u 2015. zaradila samo 17,3 miliona dinara.”

Odgovarajući Radeti, ministarka Kuburović je rekla da je 2014. godine postala pomoćnik ministra pravde i da je tada inicirala da se ukine takav način određivanja izvršitelja, da je novo rešenje prihvaćeno i „više nema ekskluziviteta kada su u pitanju naplate komunalnih potraživanja, već Komora izvršitelja ravnomerno raspodeljuje predmete na području osnovnog i višeg suda za koje su izvršitelji imenovani.