Buvljak – balkanski duh trgovine

Subotica – Radni je dan, pre podne, ali je ipak dosta kupaca u prolazima četiri hale na subotičkom Buvljaku. Svi u rukama imaju bar po jednu kesu, zastajkuju pred nekom od hiljadu i po tezgi koje se i ne vide ispod slapova garderobe, na kojoj je cena sada već svugde ispisana i u forintama. I, mada se čini da se i po ovako mirnom danu ovde obavi više trgovine nego u trgovačkom centru u gradu i okolini, prodavci kažu da im trenutno prodaja ide slabo. Uobičajeno je da za vikend trgovina ovde dostiže svoj klimaks, kada se od ranog jutra do popodnevnih časova, ovamo sjati više hiljada kupaca, što iz Subotice i okoline, što iz susedne Mađarske ili Rumunije.

Poslednjih godina sve primetniji je dolazak kupaca iz Mađarske, i kako nam objašnjava Marina Čović, saradnik za odnose sa javnošću u AD „Tržnica”, koji gazduje buvljakom, ili zvanično Robnom pijacom „Mali Bajmok”, odlučila je da napravi upitnik kako bi ispitala navike, ali i potrebe kupaca iz Mađarske.

„Anketa sa devet pitanja rađena je početkom aprila, pred uskršnje praznike, i pokazalo se da je prosečni kupac iz Mađarske porodičan čovek, što znači da dolazi na buvljak da kupuju za više osoba, u više od 80 odsto slučajeva svojim vozilom, na buvljak dolaze nekoliko puta godišnje zbog sezonske kupovine, a na listi za kupovinu na prvom mestu se nalazi garderoba”, navodi nam rezultate ankete. Kao razlog zašto ovde pazare, kupci iz Mađarske navode dobre cene, ali i dobar odnos cene i kvaliteta. Gotovo trećina ističe i veliku mogućnost izbora. Marina Čović nam objašnjava i da kroz razgovor sa kupcima iz Mađarske dobijaju upravo odgovor da ovde nalaze drugačiju garderobu, nešto što ne mogu da kupe kod kuće. Prija im ovde i atmosfera, šmek balkanske neposrednosti zbog kojeg su spremni i da provedu nekoliko sati u gužvi na granici.

Žuža Horvat iz Segedina, upravo se uklapa u sliku kupca iz Mađarske. Dok pije kafu u pauzi kupovine, objašnjava nam da dolazi čak dva puta mesečno, sa njom su sada majka i sin i ćerka tinejdžeri. I dok ćerka lakonski objašnjava da je uvek lepše kod nekog drugog, Žuža kaže da dolaze da obnove sportsku garderobu, sin majice sa natpisima nekog čuvenog proizvođača: „Ali prvo što uradimo jeste da idemo da kupimo pljeskavicu. Ovamo sam dolazila i kao dete, i žao mi je što nema više onih nekadašnjih pljeskavica u lepinji. Pomađarili ste ih, liče na običan hamburger u zemički” kaže Žuža.

Burek i pljeskavice su takođe omiljena „roba” kupaca iz Mađarske, nije neobično videti da nose čitave kutije nepečenog bureka, koji će smestiti u zamrzivač. Kupci iz Mađarske često ne dolaze nasumično. Na društvenim mrežama formirana je grupa sa nekoliko hiljada članova koji aktivno razmenjuju podatke o tome koji novi modeli majica ili nekog dela garderobe mogu da se nađu, kao i gde se nalaze na buvljaku. Potvrđuje nam to i prodavac Boro Brešćanski, koji sa ženom Anamarijom prodaje povrće i voće, kojem posebno u sezoni jagoda stigne i dve hiljade poruka u digitalno sanduče. „Mađari nose sve, ali jagode prodamo i do tonu dnevno. Jeftinije je i kvalitetnije, i znaju da sam ja to jutro brao voće”, priča Brešćanski. Na pijaci je od 1993. godine, a tih godina gotovo da nije ni izlazio sa pijace, ovde se i spavalo i radilo. „Ovo je spomenik trgovine koji bi trebalo zaštiti isto kao i kulturne spomenike”, iznosi Boro mišljenje o jednoj od prepoznatljivih kota grada.

Danas Mađari, nekada kupci iz Republike Srpske, pre toga u vreme inflacije kupci iz čitave Srbije, ali, dodaje Marina Čović, pre svega i za sve to vreme i Subotičani. Ovo je pijaca na kojoj svakodnevno trguje više hiljada ljudi, u vreme pred praznike ili novu sezonu i od pet do sedam hiljada. Kupci stižu vođeni potrebom da za svoj dinar dobiju najveću vrednost, a prodavci su ovde naučili da se prilagođavaju potrebama i ukusu svakog novog talasa kupaca. Pri pogledu na hiljadu i po tezgi i 200 lokala, oku je potrebno vreme da od gomile robe koja se proteže u dugom nizu izdvoji majice, trenerke, patike, kupaće kostime, dukseve, šortseve, papuče, parfeme, belu tehniku, a sva ova roba naći će kupca. Ovo je i mesto najvećeg prometa novca i robe koje nikada nije ušlo u radar ekonomskih analitičara, pri tom, svi ovde imaju legalne radnje i uredno plaćaju porez. Ovde nema namrštenog i neljubaznog prodavca, oni su savladali veštinu prilagođavanja, ipak malo ko od njih je napustio buvljak i otvorio trgovinu na drugom mestu, jer kaže buvljak je postao njihov život.

Ovde su jedino nerado viđeni novinari. Po pravilu, čim se pojavi informacija o buvljaku stižu inspekcije. „Davno su prošla vremena velikih zarada, mi radimo da preživimo i iškolujemo svoju decu. Uspevamo da zaradimo tek prosečnu platu”, kaže nam jedan prodavac.

Najopremljenija pijaca u Srbiji

U AD „Tržnica” ističu da je subotički buvljak infrastrukturno najopremljenija pijaca u zemlji. Svi prodavci imaju legalno registrovane radnje, čitav prostor je opremljen strujom, vodom, sigurnosnim kamerama, upravo su štampali i svoje prve novine, a odnedavno imaju i uređenu rashlađenu prostoriju u kojoj se meso životinjskog porekla prodaje iz rashladnih vitrina.