Grad koji živi i stvara umetnost

Provod na splavovima i u klubovima do zore, gurmanluci, muzika na uvce u Skadarliji, lepe devojke i ulice budne i u sitne sate, naročito tokom leta, učinili su naš grad privlačnim za strane turiste.

Osim noćnim životom, Beograd je pažnju stranaca privukao i svojom „drugom”, tihom stranom. O tome svedoči i nedavno objavljena storija Bi-Bi-Sija, u koji se navodi da je Beograd jedan od pet najkreativnijih gradova „u kome ljudi stvaraju predivne stvari”.

A kako taj susret gostiju prestonice i umetničkog potencijala našeg grada izgleda u nedeljno veče, kad oaze umetnosti postanu zaklon od plahe letnje kiše?

U srcu Knez Mihailove ulice, u Galeriji „Progres”, dočekala su ih dela Srđana Dimića Demona. Izložba njegovih radova „Break the mold” nikoga nije ostavila ravnodušnim. Nijanse boja, oblici, volumeni, vizuelni trikovi, privlače bliceve foto-aparata i telefona. „Svetsko, a naše”, možda se i otelo nekom od domaćina, dok su strani gosti radoznalo mimohodili kraj slika velikog formata „Temptation”, „Fortress”, „Byzantine blue” sve do poslednjih minijatura.

Stotinak koraka dalje, u Galeriji Srpske Akademije Nauke i Umetnosti grupe posetilaca iz Kine i Francuske uživaju u umetničkoj grafici. Izložba „Otisak vremena – 70 godina Grafičkog kolektiva”, plenila je toplinom i budila sećanja na neka prošla, bolja vremena. „Dve kacige” Miroslava Arsića, „Upotrebljeni predmeti” Živka Đaka, „Kraljevski par” Ilije Kostova, „Iznad Kalenića” Biljane Vuković i mnoga druga dela mamila su poglede. Činilo se da se svaki od posetilaca najduže zadržao ispred „Mušice na zidu” Velizara Krstića. A ona velika i crna, izgledalo je, samo što nije iz rama izletela pravo u kišno veče.

Zidove, osim umetničkih dela, krase i rečenice koje opisuju aktivnosti Grafičkog kolektiva, ali i objašnjavaju zašto su galerije bile važne u prošlosti, ali i dan-danas. One su mesta koja lepotom povezuju ljude. I narode. Baš kao u izložbenom prostoru u Pariskoj ulici, koji je ugostio postavku „Kuda idemo i koliko će to putovanje da traje”. Izložba je nastala kao plod saradnje Salona Muzeja savremene umetnosti i Nove galerije Helmanhaus iz Nemačke.

(Fotografijama i video-radovima umetnika dočarano je kako proces globalizacije menja gradove, nacije i život svakog od nas. U jednom kutku galerije prikazuje se video-rad „Sedam Abdulkarima”. Autorka Elham Rokni, koja i sama ima iskustvo emigrantkinje, svoj rad zasnovala je na tradicionalnim narodnim pričama, koje je sakupljala razgovarajući s tražiocima azila iz Sudana i Eritreje.

Predstavljena su i dela Natalije Ribović, Lete Per, Ferita Kujasa, Endija Helera i Tomasa Elsena.

Nedelja u Beogradu je i dan za obilazak Narodnog muzeja. Ulaz je slobodan za sve koji žele da vide stalnu postavku, od praistorije do umetničkih dela dvadesetog stoleća. Komadići života iz paleolita, mezolita, neolita, bronzanog doba, rimskog i kasnoantičkog perioda izloženi su u atrijumu. Na spratu iznad nalaze se freske i kopije fresaka, ikone, bogoslužbeni predmeti, zbirka srpskog slikarstva iz 18. i 19. veka... A na drugom spratu iznad posetioce dočekuju dela iz Zbirke jugoslovenskog slikarstva 20. veka i dela stranih umetnika. Inostrani turisti baš tu najčešće zastaju, gledaju, fotografišu...

A kad se kišni oblaci raziđu, strani gosti plodove jednog od pet najkreativnijih gradova bukvalno mogu da uberu na ulici. Mladi umetnici, čiji će potpisi na platnima jednog dana vredeti milione, izlažu duž Knez Mihailove ulice. „Ljudi koji stvaraju predivne stvari” u Beogradu ne žive samo u galerijama.