Česmovača pod stalnom kontrolom

Prodavci specijalnih aparata koji filtriraju vodu ovih dana idu od stana do stana u pojedinim delovima grada i nude ih sugrađanima. Da bi „potvrdili” kvalitet svojih proizvoda i „nedostatke” česmovače ostavljaju bočice sugrađanima da sami urade analizu i uvere se se kakva je voda iz gradskog vodovoda.

– Pre neki dan mi je došao muškarac uredno obučen u neku vrstu uniforme. Nudio mi je da kupim aparat za prečišćavanje vode. Tvrdio je da voda sa česme nije baš kvalitetna, da ima pojačane koncentracije raznih loših materija i da tek kada prođe kroz taj neki filterčić može da se pije bezbedno. Dao mi je neku flašicu, nije klasična epruveta, i rekao mi da u nju sipam vodu sa česme i sačekam. Tek tada ću se, kako je istakao, uveriti kakvu vodu pijem. Ja sam stvarno nasula vodu i na početku je ona bila čista. Kasnije se u bočici pojavilo nešto nalik ostacima od pepela. Nisam bila lenja pa sam otišla kod komšinice da joj ispričam šta mi se dogodilo, a ona mi je rekla da je taj mladić bio i kod nje. I njoj je ostavio bočicu, ali je voda kod nje bila plavkasta. Kada sam ga pozvala da mu kažem šta se događa, on je rekao da u bočicama postoje neke materije koje pokazuju šta vodi nedostaje. Misli on baba je blesava pa će da nasedne – priča starija sugrađanka iz Cvijićeve.

Izvestan broj sugrađana ipak se odlučuje na kupovinu ovih aparata tvrdeći da voda iz vodovoda nije zadovoljavajućeg kvaliteta. Zbog toga se česmovača često nađe kao glavna tema i na udaru različitih foruma i društvenih mreža.

Ali, pre svega, važno je znati da se voda u gradskom vodovodu stalno kontroliše i to na osnovu važećeg Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za piće, koji je usaglašen sa direktivama Evropske unije i preporukama Svetske zdravstvene organizacije.

– Redovna kontrola kvaliteta vode za piće u Beogradu obavlja se u laboratoriji i Službi sanitarne kontrole vode „Beogradskog vodovoda”, kao i u Gradskom zavodu za javno zdravlje. U „Beogradskom vodovodu” se u toku jedne godine pregleda oko 15.000 uzoraka vode, dok se u Gradskom zavodu za javno zdravlje analizira oko 7.000. Mi veliku pažnju posvećujemo kontroli i ističemo da Beograđani piju vodu provereno dobrog kvaliteta. U toku 127 godina postojanja beogradskog vodovoda nikada nije ustanovljena nijedna hidrična epidemija uzrokovana vodom iz beogradskog vodovodnog sistema – kažu u JKP „Vodovod i kanalizacija”.

Voda se kontroliše i na oko 190 točećih mesta u gradu i to po dva puta mesečno, ali i na 174 javne česme, koje se snabdevaju iz beogradskog vodovodnog sistema.

Voda u gradski vodovod pristiže iz dva izvora. Jedan je reka Sava, a drugi su podzemne vode.

Postrojenje za preradu vode „Makiš” prerađuje vodu koja se direktno zahvata iz reke Save. U ovoj fabrici sirova voda prolazi kroz sedam faza.

– U prvoj fazi voda se tretira malom dozom ozona i to se zove predozonizacija. Zatim se radi bistrenje u komorama korišćenjem određenih hemikalija, a potom ozonizacija. Ozon je efikasno dezinfekciono sredstvo i mnogo efikasnije od hlora uklanja viruse, koliformne bakterije i parazitne organizme. Ozonom se uklanjaju materije koje daju ukus i miris vodi i koje mogu biti različitog porekla. U sledećoj fazi radi se filtriranje u dvoslojnim filterima, gde se izdvajaju suspendovane materije iz otpadnih voda – kažu u „Vodovodu”.

Filtriranje na filterima sa granulisanim aktivnim ugljem uklanja rastvorena organska jedinjenja, pesticide, hlorovane ugljovodonike, neke metale, supstance koje vodi daju boju, ukus, miris… Hlorisanje vode, kažu u ovom preduzeću, radi se zbog održavanja kvaliteta vode u rezervoaru, ali i u distributivnoj mreži.

– Tehnološki proces prerade savske sirove vode na postrojenju „Makiš” obezbeđuje sanitarno-higijenski ispravnu vodu za piće, provereno dobrog kvaliteta, jer se primenjuju procesi i hemikalije kojima se postiže efikasno uklanjanje nečistoća iz površinskih voda, kao i sistem za nadgledanje, koji obezbeđuju efikasnu kontrolu i upravljanje – ističu u „Vodovodu”.

Tehnološki proces prerade podzemne (bunarske) vode obavlja se na postrojenjima „Bele vode”, „Banovo brdo” i „Bežanija” i sastoji se iz tri faze u okviru kojih se, između ostalog, vrši oksidacija gvožđa i mangana i odvajanje mehaničkih nečistoća i bistrenje vode.