Poziv prijatelja se ne odbija

Slaviša Stojanović, nekadašnji trener Crvene zvezde, od februara je selektor Letonije, jedne od tri Baltičke države koje su nekada bile deo SSSR-a. Tamošnji fudbal, po njegovim rečima nije puno odmakao u kvalitetu u odnosu na svoje najbliže komšije, Litvance i Estonce. Imajući u vidu činjenicu da je u toj zemlji fudbal još uvek praktično u povoju, srpskom stručnjaku sa slovenačkim pasošem je samim tim pred skorašnji nastavak kvalifikacija u septembru, još teže da ostvari svoje ali i planove predsednika FSL Kaspara Gorča. Ni tamo ne miruje fudbalska opozicija, koja bi htela da smeni predsednika i selektora i ta borba će u narednim danima biti još žešća...

Stojanović koji je rođen u Vlasotincu najveći deo svog detinjstva i života proveo je u Sloveniji gde je i započeo karijeru u Ljubljani a nastavio je u Celju i Vevču a potom je odlučio da se otisne u trenerski posao. Prvi radni dan obavio je u Slovanu iz Bratislave a potom ga je put vodio u nove fudbalske sredine, od Domžala, Celja, UAE-a...

Pre dolaska u Crvenu zvezdu radio je i kao selektor Slovenije, a iz Beograda je otišao u redove belgijskog Lirsa, potom kineskog Čangčuena, letonske Rige, gde je ostavio vrlo dobar utisak i Levskog za koga ga takođe vežu lepe uspomene.

Za ovdašnje ljubitelje fudbala Letonija je, čini se, prava nepoznanica. Kako ste došli na ideju da radite u toj zemlji?

- U životu mi sve se odvija veoma brzo. Početkom godine stigao mi je poziv od mog bivšeg saigrača iz Rige Kaspara Gorča, nekadašnjeg fudbalera Aston Vile, KPR-a, a danas predsednika tamošnjeg saveza da dođem i da zajedno nešto uradimo po pitanju poboljšanja rezultata. Letonija nikada nije imala slabiji klupski i reprezentativni fudbal i taj izazov me je poneo...

Mnoge vaše kolege bi se dobro dvoumile da prihvate tako težak zadatak?

- Nisam mogao da odbijem poziv prijatelja. Znao sam da mi predstoji vraški težak posao, da su šanse da nešto značajnije uradimo i u ovim kvalifikacijama zaista minimalne. Jer, objektivno Austrija, Makedonija, Slovenija, Izrael i Poljska imaju bolje reprezentacije. Letonski fudbal je došao u tešku situaciju, klubovi već u najranijoj fazi završavaju takmičenje u Evropi. Reprezentacija, takođe.

Šta je osnovni problem letonskog fudbala?

- Gotovo sedamdeset odsto fudbalera koji danas igraju za reprezentaciju dolaze iz domaćih klubova. Retki su oni koji prelaze granicu svoje zemlje. Ima ih, ali uglavnom ti igrači u inostranstvu igraju epozodne uloge u svojim klubovima. Po neko od njih igra u Sloveniji, Poljskoj, Švajcarskoj. Međutim, dolazi mlada generacija igrača koja prolazi ozbiljne kampove Bajerna, Empolija, Sampdorije. Te momke čekamo da budu spremni za veliku scenu. Ali, potrebne su godine. Potrebno je i strepljenje. Predsednik i ja ga imamo, ali ima ljudi kojima se žuri...

Radili ste u klubovima i beležili dobre rezultate. Zašto ste prihvatili poziv reprezentacije koja objektivno kaska za ozbiljnim fudbalskim društvom Evrope?

- Svakom treneru je potreban novi izazov. Rad u reprezentaciji pruža i neke druge lepe mogućnosti. Nemate svakodnevni stres kao u klubovima.

Da li pratite igre Crvene zvezde?

- Sećanje na provedeno vreme na ,,Marakani“ je nešto najlepše do sada. Naravno da pratim, želim Zvezdi da ponovo igra u Ligi šampiona. Za Zvezdu i Levski me vežu veoma lepe uspomene.

Kakva je razliga između klubova u Letoniji, Litvaniji i Estoniji?

- U junu svake godine, sem kada je prvenstvo Evrope, igra se Baltički kup što je prilika da te reprezentacije odmere snagu. Velika je razlika, klubovi u Litvaniji i Estoniji su daleko bolji od letonskih. Trenutno Eref i Riga su nešto bolji od ostalih, ali to je sve daleko od neke velike ozbiljnosti. Gde god sam do sada radio, postojali su bolji uslovi nego u Letoniji. Zato ovaj novi posao smatram mojim najvećim izazovom u dosadašnjoj karijeri. Uslovi su skoromni, stadioni takođe. Zimi se dogodi da se na jednom terenu igraju po tri - četiri utakmice. Hokej i košarka su daleko ispred fudbala po popularnosti, ali se nadam da će se ta situacija vremenom promeniti.

Da li razmišnjate o povratku u srpski fudbal?

- Videćemo, zagonetan je Stojanović. Voleo bih da dođem u svoju zemlju, jer dobro poznajem taj mentalitet iako sam najveći deo života proveo u Sloveniji. Mnogo toga me veže za Srbiju za moje rodno Vlasotince u koje su uvek rado vraćam. Majka mi je dole, jednostavno u Vlasotincu su tu, uz mene, dragi prijatelje gde pronalazim mir. Tamo odem kada donosim važne životne odluke. Jednu ću uskoro vrlo brzo doneti...:

Letonski fudbal je još uvek u povoju: selektor Slaviša Stojanović Foto lična arhiva