I za odmor i za lek

Od ovog leta Ribarska Banja bogatija je za impresivan sportsko-rekreativni centar na brdu Samar, izgrađen u nedrima Velikog Jastrepca, tamo gde na površinu izbijaju tople, sumporovite vode iz utrobe zemlje, sa više od hiljadu metara. Banja se nalazi na 214 kilometara južno od Beograda, ili 35 kilometara od Kruševca. Da ovo mesto uistinu postane biser zdravstvenog turizma zaslužna je ovdašnja Specijalna bolnica za koštano-zglobna i degenerativna oboljenja, koja je iz sopstvenih prihoda realizovala investiciju vrednu sto miliona dinara.

Novi sportski kompleks sa bazenima i teniskim terenima za kratko vreme je postao magnet za posetioce, tako ima dana, naročito vikendom, kada na Samaru bude i više od hiljadu ljudi. Ukupna površina centra iznosi 4.900 kvadratnih metara, od čega bazenima pripada 700 kvadrata, sunčalištu i zelenim površinama 2.200, sportskim 1.600 i ugostiteljskom objektu oko 400. Reč je o investiciji koja predstavlja pun pogodak u borbi za razvoj zdravstvenog turizma.

Analize u Beču davne 1834.

Takav poduhvat je i najlepše obeležje 185. godišnjice prve zvanične hemijske analize ribarskih voda u Beču (septembra 1834), urađene na inicijativu knjaza Miloša Obrenovića. Tačnije, knjaz Miloš je početkom 1834. godine izdao nalog da se potreban broj krčaga napuni ribarskom vodom i da mu se pošalje u Kragujevac. Kneževu zapovest sproveo je njegov sekretar Dimitrije Davidović. On je krčage te vode otpravio, preko Zemuna, Karlovaca i Pešte, u Beč, a uz pomoć doktora Jakova Živkovića i doktora Bartolomea Kuniberta. Hemijske analize voda, dopremljenih iz Srbije, samo su potvrdile dokazana lekovita i neškodljiva svojstva (uz napomenu da u njima nema „rudokopine soli, kreča, prostosolne kiseline, gline i luga”). Samo godinu dana kasnije, opet po zahtevu knjaza Miloša, nemački istraživač Žigmund Herder, prihvatio se ispitivanja lekovitih i mineralnih voda u Srbiji. Po svedočenju, zabeleženom u monografiji ,,Ribarska Banja” prof. dr Milovoja R. Jovanovića, Herder je ostavio zapis u kojem se pored ostalog, kaže:

,,Na tri četvrtine sata od sela Ribara izvire topla sumporovita voda, koja je pod imenom Ribarska Banja poznata. Voda ova bila je od pre zagrađena i zdanjem za kupanje snabdevena, no ovo zdanje sada je porušeno, da se u ovoj znamenitoj banji okupati ne može, ovo je zaista velika šteta, jer ova voda bogatstvom sumpora sve ove ostale u Srbiji bogatstvom na sumpor nadvisuje i zato vrlo lekovita biti za isceljenje mnogih bolesti dejstviteljno poslužiti može. Toplota vode pri izvoru 39 Celzijusa, a u kupatilu 37.”

Vodu je preporučio za lečenje mnogih bolesti kože, šuge, lišajeva, čireva, u raznim oblicima kostobolje, ukočenosti zglobova, u slučajevima sluzavosti creva, rđavom varenju jela, zaključujući da će ,,ove vode mnogo polze prineti”.

Iako se za lekovitost ovdašnjih voda znalo još u doba Rimljana, iako i danas postoji turski hamam (izvanredno čuvan i restauriran, pa je danas deo SPA centra), godina kada je izvršena prva hemijska analiza u Beču (1834) uzima se kao zvanični početak rada ovog lečilišta.

Prema rečima dr Dušana Šokorca, direktora Specijalne bolnice, ovde se godišnje leči oko deset hiljada ljudi. U pitanju je uglavnom medicinska rehabilitacija povređenih i obolelih od raznih koštano-zglobnih bolesti. Ovo je ustanova koja se bavi savremenom medicinskom rehabilitacijom, uz stručnu primenu prirodnih agenasa i medicinskih procedura. Najveći broj gostiju i pacijenata Specijalne bolnice ,,vida rane” u posttraumatskim stanjima, zbog ortopedskih i reumatoloških bolesti.

– Za direktora sam imenovan marta 2013. godine i od tada smo započeli unapređenje medicinskog dela bolnice. Već 2014. godine smo otvorili tri kabineta za ultrazvučnu dijagnostiku, osteodezintometrijsku dijagnostiku (DEHA), elektromioneurografiju (EMNG), sa najsavremenijom opremom. Kupili smo novi rendgen aparat i otvorili kabinet za hiperbaričnu oksigenaciju. Završili smo adaptaciju vile „Hercegovina”, koju smo kasnije „toplom vezom” spojili sa velnes centrom. Nabavili smo opremu za vilu „Srbija”. Osim toga, adaptirali smo i centralni banjski plato i izgradili deset lokala čime smo stvorili uslove da budemo savremeno lečilište, ali i moderan turistički centar – kaže dr Šokorac.

Slobodno mesto se čeka

Na posetu ovoj banji znatno utiče i bogat kulturno-umetnički program, koji već godinama nosi naziv ,,Kulturno leto”. Sve to, uz primarnu medicinsku funkciju, uticalo je da u ovoj banji nema slobodnog mesta tokom ovog leta. Ima, kažu, i onih koji su spremni da čekaju da neko otkaže posetu zbog „više sile”, pa da dobiju toliko traženi krevet.

U planu je i da se izgradi još jedan panoramski lift kojim će nepokretni i teško pokretni pacijenti lakše stizati do restorana. Najvažniji napredak, ipak je najavio ministar Rasim Ljajić, koji je obećao pomoć Vlade Srbije u izgradnji najkraćeg puta od Ribarske Banje do izletišta Jastrebac, u centralnom delu najšumovitije srpske planine. Jačanju pozicije na turističkoj mapi Srbije sigurno će doprineti i najavljena izgradnja auto-puta, odnosno ,,Moravskog koridora”, od Pojata do Preljine. Ovde veruju da će ova banja postati svetski hit, poput onih banja u francuskim Pirinejima, čije vode su, po sastavu, slične ovim, ribarskim.