Tvrđava pobune i provokacije

Ovogodišnji treći po redu internacionalni Nišvil džez teatarski festival biće otvoren kao i njegov poznati preteča Nišvil džez festival u petak uveče 2. avgusta u ambijentalnom prostoru nadomak Nišave uz autentičan podnaslov „Tvrđava pobune i provokacija”. Tokom deset festivalskih dana publici će se predstaviti 17 predstava umetničkih trupa iz Norveške, Velike Britanije, Mađarske, Izraela, Nemačke, Indonezije, Makedonije, Srbije, u izboru glumice i rediteljke Maje Mitić, u ovom slučaju umetničke direktorke i selektorke ovog pozorišnog skupa. Ideja da zaživi ovaj pozorišni ogranak potekla je, zapravo, od Ivana Blagojevića, osnivača Nišvil džez festivala, koji je i ranije pozivao poneku pozorišnu predstavu tokom njegovog trajanja. A zašto se odlučila za ovogodišnji podnaslov „Tvrđava pobune i provokacija”, Maja Mitić kaže:

– Čitala sam brojne tekstove teatrološkinje Mani Gotovac i ona me je iznova vratila na osnovni zadatak dobrog teatra koji bi trebalo da bude mesto gde je pobuna i provokacija nužna da bismo imali živ i pulsirajući teatar koji ima odnos prema vremenu u kojem živimo kako bismo kao čovečanstvo rasli i menjali se, postajali plemenitiji, tolerantniji. Tvrđava u podnaslovu ovogodišnjeg festivala može biti i niška autentična tvrđava koja se tokom Nišvila ispuni s više od 20 scena, a ima i simboliku da je svaka predstava neka vrsta tvrđave u kojoj živi neki paralelni, izmaštani, zapitani svet koji je u dobrim predstavama, uvek, realnost koju umetnici slute.

Posle gostovanja predstave „Slavlje života” trupe „Stela Polaris” iz Norveške Nišvil džez teatarski festival biće otvoren premijernim izvođenjem Šekspirovog dela „Kako vam drago” u režiji Nikite Milivojevića, u koprodukcija Niškog i Kruševačkog pozorišta i Nišvila. Budući da je reditelj Nikita Milivojević prošle godine u ovo vreme imao premijeru u ambijentalnom prostoru Epidaurusa na Peloponezu, ove godine će imati premijeru na Nišvilu.

– Srećna sam što smo uspeli da realizujemo ostvarenje „Kako vam drago” i smestimo se u red festivala koji učestvuje i u produkciji predstava. Radujem se što će na Internacionalnom Nišvil džez teatarskom festivalu napokon učestvovati i ansambl niškog Narodnog pozorišta, za koji sam još od pre dve godine želela da bude deo festivala u svom gradu. Nije išlo, dolazili su teatri s različitih kontinenata, a nismo imali predstavu Niškog pozorišta, jednog od najstarijih teatara kod nas– kaže Maja Mitić, koja ujedno objašnjava koji je zajednički imenitelj pozvanih predstava na ovogodišnji festival u Nišu:

– Sve predstave kao i zemlje iz kojih dolaze povezuju teme u vezi s nekim oblikom pobune ili provokacije: od intimnog, ličnog do političkog. Različiti oblici pobuna i provokacija: ega i alterega, ljubavi koja se gubi u moru elektronskih međuljudskih odnosa. Pobune i provokacije kojima su danas izloženi emigranti videćemo u predstavi „Žene iz Troje” Nebojše Bradića. Selektovala sam predstave iz zemalja u kojima se umetnici kroz predstave i umetničke radove bave gorućim pitanjima u sopstvenim zemljama. Norveška koja se sve više bori s radikalnom desnicom i ksenofobijom traži odgovor u predstavi „Slavlje života”, Velika Britanija koja je podeljena zbog pitanja bregzita kroz predstavu „Kćerke”, u režiji Džil Grinšhald, razmišlja o važnosti odnosa tokom odrastanja koji se šire na celo društvo, predstava „Augusto” reditelja Zoltana Balaša iz Mađarske se snažno opire načinu tretiranja emigranata na svojim graničnim prelazima, predstava „Kiril i Klodet” u režiji Ivana Jovića bavi se pitanjem duhovnosti kao mogućnosti za kreativnom pobunom nad savremenim dobom ili predstava iz Izraela, koji svakodnevno živi u ratnom stanju. Imamo predstave i iz Makedonije, Nemačke i Srbije.

Uprkos preprekama koje donosi ovo naše doba kapitala, elektronike, šoping-molova, ljudi prepoznaju kvalitetnu umetnost koja ima moć da utiče na društvo u kome živimo i može da ga menja nabolje, kaže naša sagovornica, dodajući da teatar ima i moć izlečenja kada govori o „ranama” koje nas se tiču, podseća nas i obavezuje na toleranciju i lepotu različitog.

– Ceo Niš će u vreme festivala biti velika scena, dakle javni prostor grada postaje mesto gde se dešava umetnost. Postavljamo bine, naravno, u dobro poznatoj Tvrđavi, ali i na mostovima, trgovima, uz Nišavu, dvorištu Banovine, ulicama čime festival oplemenjuje grad i nameće neke nove i savremene standarde korišćenja javnih prostora uopšte. Niš u tom periodu zaista podseća na mediteranske razigrane gradove koji su bili i jesu i dalje važni za formiranje i trajanje umetnosti kroz vekove, za njen uticaj na čoveka i njegovo kreativno mišljenje – zaključuje Maja Mitić.

Prošlogodišnja sezona je bila „skokovita”

Budući da je između dva festivalska izdanja odgledala brojne predstave, Maja Mitić je odgovorila i na pitanje kakva je aktuelna pozorišna slika i koje su njene odlike:

– Prošlogodišnja sezona kod nas definitivno nije stvorila neki novi pravac ili masovnije nadahnuće umetnika, više se predstave nekako prepoznaju, vrednuju, vide prema rediteljima koji ih rade, a onda u okviru autora su manje ili više dobre. Slika prošlogodišnje pozorišne sezone je veoma „skokovita”: ima puno, puno predstava koje svojim izrazom ili temom ne zaslužuju da budu na sceni, predstava koje „podilaze” nekom čudnom, iz predrasuda rođenom ukusu, koji je uvredljiv i za publiku i teatar uopšte. Ima, zatim, predstava s važnim temama, pitanjima čije su izvedbe loše, ima ih koje se ni u jednom segmentu nisu „makle” u neko novo čitanje ili uopšte nisu napravile odnos prema vremenu u kome živimo. A onda u tom sivilu pojavi se poneka predstava koja nas na najlepši mogući način uznemiri ili zapita o važnim pitanjima. To nisu nužno predstave koje se rade u institucijama ili velikim gradovima, mada naravno ima ih i tu, moglo bi ih naravno biti više s obzirom na novac koji institucije dobijaju za svoj rad. No, često me svojim kvalitetom iznenade predstave malih grupa umetnika poput Terirem produkcije i predstave „Kiril i Klodet” u režiji Ivana Jovića, koje se bore sa svim i svačim od prostora za rad do opreme predstave, a predstava komunicira na svim nivoima s publikom i postavlja važna pitanja.