Zalogaj od 855 miliona evra

Koalicioni sporazum o vlasti u Beogradu između radikala, narodnjaka i socijalista, koji je trebalo da bude potpisan juče, biće potpisan sutra. Portparol Demokratske stranke Srbije Andreja Mladenović je objasnio da zbog „tehničkih razloga” nije bilo moguće da ovaj dogovor juče bude potpisan, ali je precizirao da su definisani tekst sporazuma, principi rada buduće gradske vlasti i resori. Ipak, Mladenović je kazao da će tekst sporazuma i podela resora biti obelodanjeni tek po potpisivanju.

Gradski odbor SPS-a usvojio je na jučerašnjoj sednici predlog koalicionog sporazuma sa SRS-om i koalicijom DSS –NS. Prema rečima Aleksandra Antića, šefa Gradskog izbornog štaba socijalista, na jučerašnjem sastanku određeni su i odbornici koji će u narednom periodu predstavljati socijaliste u gradskom parlamentu.

– Koalicioni sporazum za formiranje vlasti u glavnom gradu najverovatnije će sutra biti potpisan – rekao je Antić za „Politiku”.

Na lokalnim izborima u prestonici koalicija „Za evropski Beograd” osvojila je najviše odborničkih mandata, ali će s obzirom na to da stranke najavljuju da će na nivou gradskih opština slediti najavljenu koaliciju na nivou grada (SRS-DSS-NS-SPS-PUPS-JS), Demokratska stranka moći da učestvuje u vlasti u sedam od 17 gradskih opština i to u savezu sa grupama građana i sa Liberalno-demokratskom partijom, ukoliko prihvati poziv njenog lidera Čedomira Jovanovića. Nezavisno od ove postizborne matematike, DS i G17 plus mogu samostalno da zadrže vlast samo na Vračaru gde su od 60 osvojili 32 odbornička mesta. Koalicija okupljena oko DS-a moći će sa LDP-om da formira vlast u Novom Beogradu, Starom gradu, Zvezdari, Čukarici i Savskom vencu. Posle kratkih pregovora, juče je u Obrenovcu potpisan sporazum o zajedničkoj vlasti DS-a sa grupama građana „Obrenovac naš grad Svetozar Dobrašinović” i „Snaga Obrenovca”.

(/slika2)„Razvijanje Obrenovca je naš glavni cilj zbog čega su se brzo i na zadovoljstvo sve tri strane dogovorile grupe građana i DS. Ukoliko želi, može da nam se priključi i SPS”, kaže Milorad Grčić, iz GG „Snage Obrenovca”.

Najzadovoljniji posle potpisivanja sporazuma sigurno su radikali koji će biti na vlasti u većini opština u Beogradu. Osim u Zemunu, gde su vladajuća stranka osam godina, u koaliciji sa DSS-om i socijalistima u sledećem mandatu vladaće i na Paliluli, u Rakovici, Lazarevcu, Barajevu, Grockoj i Mladenovcu. Veštim pregovaranjem mogli bi da obezbede skupštinsku većinu i u Surčinu, gde će morati da se dogovaraju sa dve grupe građana „Narodni pokret” i „Pokret za bogatu opštinu Surčin”.

– Pregovori o formiranju vlasti u Surčinu će potrajati do kraja nedelje kada ćemo najverovatnije potpisati sporazum sa radikalima, sa kojima smo jedino dosad i razgovarali – najavili su iz obe grupe građana.

Jedina opština u kojoj će partije ostati bez učešća u vlasti jeste Sopot, gde je juče potpisan sporazum između Grupe građana čiji je nosilac liste Živorad Milosavljević i grupe građana „Vladan Lukić”. Oni će imati 17 od ukupno 33 odbornika. 

Najneizvesnije je u opštini Voždovac. Ukoliko bi vlast pokušale da sastave demokrate i LDP, imali bi 28 odbornika (potrebno 29), a isto toliko imali bi i SRS, DSS i koalicija oko SPS. Ukoliko ne bude dogovora, u ovoj opštini građani bi mogli ponovo na izbore.

Godišnji budžet Beograda od 68,85 milijardi dinara, to jest oko 855 miliona evra jedan je od razloga zbog kojeg je strankama bitno da upravljaju glavnim gradom. U njemu živi više od milion i po glasača, odnosno petina stanovništva Srbije i oko stotinu ustanova kojima se upravlja. Prvi čovek Beograda je posle predsednika Republike i predsednika vlade, treći čovek u državi, a prema nepisanom pravilu, i drugi čovek stranke. Da vlast u glavnom gradu ima veliki praktični i veliki simbolički značaj, ocenjuje Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka, i dodaje da se preko Beograda kupuje socijalni mir u državi. „Uvek je bilo tako. Beograd je privredni, kulturni, saobraćajni, politički i administrativni centar, sa mnogo resursa i sa značajnim udelom biračkog tela. S druge strane, ima veliku koncentraciju privrede, infrastrukture, kulturnih i drugih delatnosti i veoma, veoma značajan budžet. To je mogućnost da se kontrolišu važna dobra, poslovni prostori, velika javna preduzeća. To su i hiljade mesta na koja stranke mogu da smeste svoje kadrove”, smatra Stojiljković. 

S obzirom na to da su niži nivoi vlasti bliži potrebama građana, i rezultati partija na vlasti mnogo bolje se vide na lokalnom nivou, pa je i u tom smislu prestonica važan plen partija, smatra Stojiljković. Ukoliko, međutim, vlast na gradskom i na republičkom nivou ne budu činile iste stranke, on kaže da to nije uobičajeno i da posle izvesnog vremena ta dva nivoa traže usaglašenost u delovanju.

I Zoran Alimpić, v. d. gradonačelnika, smatra da bi grad lakše funkcionisao ukoliko bi ista politička opcija bila u vlasti u prestonici i u Republici, ali i da može normalno da funkcioniše i ako to ne bude slučaj.

„Ima dosta institucija koje se nalaze u Beogradu, koriste ih građani Beograda, a u nadležnosti su Republike. S druge strane, postoje velika sredstva koja Republika usmerava ka gradu, ali je i pored toga Republika malo ulagala u grad, jer se smatra da Beograd ima dosta para i da Republika ne treba da mu pomaže”, navodi Alimpić.

Odnosu republika–grad sličan je odnos grada i gradskih opština. Alimpić ističe da opštine dobijaju novac od grada, i da za to postoje kriterijumi. „To su položaj i veličina opštine, broj stanovnika, i drugi. U tom smislu i Zemun, gde su na vlasti radikali, funkcioniše isto kao druge opštine, uz veću toleranciju prema uličnoj prodaji, nelegalnoj gradnji, postavljanju kioska”, ističe Alimpić.