Stalna briga o zdravlju migranata

Mišljenje da migranti mogu da donesu domaćinu neke nove zarazne bolesti je mit, jer će, na primer, ebolu pre da donese turista nego izbeglica. U Evropi se već dugi niz godina lekari bore sa zaraznim bolestima kao što su tuberkuloza, HIV/AIDS, hepatitis, morbile i rubeole što znači da ove bolesti opstaju nezavisno od migracija. Ovim rečima dr Marijan Ivanuša, novi šef Kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji, u izjavi za „Politiku” pojašnjava da je predrasuda da ovi ljudi mogu doneti opasne bolesti u našu zemlju, što je uvreženo mišljenje među građanima.

SZO ima ulogu da na globalnom nivou prati stanje u svim zemljama i u slučaju potrebe alarmira nadležne institucije da na vreme reaguju.

Imunizacija je, dodaje on, prioritet u zdravstvenoj zaštiti, kao najefektivnija i najefikasnija mera primarne prevencije zaraznih bolesti. Jer, u 21. veku svako dete ima pravo da živi bez bolesti koje se mogu sprečiti vakcinama, ali ta oboljenja i dalje predstavljaju značajnu pretnju u evropskom regionu SZO.

– Migranti i izbeglice su poput nas, samo što prolaze kroz veoma teško životno iskustvo. Većina je prešla hiljade kilometara u teškim uslovima, i s obzirom na to u proseku su u dobroj fizičkoj kondiciji i relativno dobrog zdravlja. U toku putovanja, naravno, mogu biti izloženi riziku od bolesti i povreda, pa i izuzetnom stresu, što su stvari kojima treba posvetiti posebnu pažnju – dodaje dr Ivanuša.

Najčešće zabeležene infektivne bolesti koje su migranti prijavljivali u Srbiji bile su akutne respiratorne infekcije, gastrointestinalna oboljenja, šuga i vašljivost. Vakcinacija maloletnih migranata sprovedena je u 19 centara za smeštaj, uključujući i pet centara za smeštaj maloletnih migranata bez pratnje. U skladu sa uzrastom i prethodnim vakcinalnim statusom, aplikovano je više od 4.000 doza cepiva. Vakcinacija je sprovedena protiv malih boginja, zauški, rubele, difterije, tetanusa, dečje paralize i hepatitisa B.

Kako ističe prim. dr Verica Jovanović, v. d. direktora Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, imajući u vidu da je imunizacija u većini prihvatnih centara organizovana nekoliko puta sa planiranim vremenskim razmakom, pojedina deca u ovoj populaciji su potpuno zaštićena protiv određenih zaraznih bolesti. U prvoj polovini ove godine „Batut” je u saradnji sa zavodima za javno zdravlje i domovima zdravlja sproveo imunizaciju 1.340 maloletnih migranata koji su boravili u centrima za azil i tranzitno-prihvatnim centrima.

– Srbija se pominje kao dobar model za druge zemlje u okruženju kad je reč o zdravstvenoj zaštiti migranata. Uzimajući u obzir da je kroz Srbiju prošlo stotine hiljada ljudi i da je u svakom trenutku više hiljada boravilo u kolektivnom smeštaju, nijednog trenutka nismo se suočili sa ozbiljnom epidemijom. Dobra saradnja sa međunarodnim partnerima omogućila je da migranti od početka migrantske krize imaju pristup uslugama zdravstvene zaštite kao i svi drugi građani. Nama je cilj da te usluge budu kvalitetne i dostupne. Na početku smo sarađivali i sa brojnim nevladinim organizacijama koje su pomagale da se usluge u migrantskim centrima pruže na jezicima samih migranata. Tokom vremena ojačali smo svoje kapacitete i sada smo u mogućnosti da pružimo usluge i bez podrške partnera – naglašava dr Vesna Knjeginjić, pomoćnica ministra zdravlja, i dodaje da se konstantno radi na zdravstvenoj edukaciji migranata da bi se predupredili rizici koje nosi izbeglički položaj, kao što su život u kolektivu, velike životne promene, duga putovanja, iskustvo nasilja...

Zadovoljni odzivom za vakcinaciju dece

Prema podacima iz 2018. godine, obuhvat vakcinacijom svim vakcinama u Srbiji veći je nego u 2017. godini. Registrovan je porast imunizacije protiv malih boginja, zaušaka i rubele (MMR). Obuhvat vakcinama MMR-a u drugoj godini života iznosi 93,4 odsto, čime se naša zemlja približava zaštitnom nivou od 95 odsto, koji štiti od epidemijskog širenja bolesti. U okruzima koji su imali najmanji obuhvat dostignuta vrednost kolektivnog imuniteta je veća od 95 odsto: u Beogradu je 98,7 odsto, a u Nišavskom okrugu 95,4 odsto. Revakcinacija dece ovim cepivom pre upisa u prvi razred osnovne škole ima obuhvat od 91,6 odsto.

– I planirana imunizacija u Srbiji protiv difterije, tetanusa, velikog kašlja, dečje paralize i oboljenja izazvanih hemofilusom influence tip Be kombinovanom petovalentnom vakcinom sprovedena je sa obuhvatom od 94,7 odsto. Aktivna imunizacija protiv hepatitisa Be u prvoj godini života sprovedena je sa obuhvatom 90,3 odsto – naglasila je dr Verica Jovanović.