Obnova „Pobednika" od druge polovine avgusta

Obnova „Pobednika”, koji već 91 godinu sa Kalemegdana gleda kako se Sava stapa sa Dunavom, trebalo bi da počne posle 20. avgusta. Sada je možda i pravi trenutak da ovaj vremešni Beograđanin koga je načeo zub vremena, koga su „izujedale” košave i prestoničke zime i izranjavili kuršumi iz brojnih vojevanja ode na zasluženi oporavak.

– Za obnovu spomenika „Pobedniku” izdvojeno je 26 miliona dinara, a rekonstrukcija je poverena Privrednom društvu „Koto” d.o.o. i poznatom vajaru Zoranu Kuzmanoviću. Predviđeno je da radovi traju oko šest meseci. Postolje i stub spomenika biće obnavljani na mestu gde se obeležje na „Beogradskoj tvrđavi” nalazi, dok obnova statue zahteva da se ona skine, a radovi obave u zatvorenom – rekla je Olivera Vučković, direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada.

Figura „Pobednika” koju je Ivan Meštrović stvarao po ugledu na Herakla biće skinuta sa postolja specijalnim mašinama, a zatim prevezena u atelje Kuzmanovića u Smederevu.

Projekat obnove ovog simbola grada čine tri dela. Jedan deo tiče se statičke sanacije temelja postavljanjem šipova koji treba da učvrste spomenik u položaju u kojem je on sad. Spomenik se neće ispravljati, kako je rekla Nevenka Novaković, arhitekta-konzervator iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture, nego će biti stabilizovan u sadašnjem položaju.

– Drugi deo posla odnosiće se na konzervaciju stuba i postamenta. Oni su napravljeni od tašmajdanskog kamena i kamena sa prostora na kome se trenutno nalazi spomenik. Kako je tašmajdanski kamenolom odavno zatvoren, a stena na kojoj je spomenik zaštićeno prirodno dobro jer potiče iz doba kada je Beograd bio deo Panonskog mora, taj kamen se ne može koristiti za obnovu. Potrebni delovi biće dopremljeni sa Fruške gore na kojoj je, takođe, miocenski krečnjak istog sastava i iz istog perioda – navodi Novakovićeva. Predviđeno je da se zamene samo neki kameni blokovi, očiste spojnice i kružna kamena baza na kojoj stoji skulptura. Upravo deo između skulpture i stuba je i najkritičniji. Zbog toga skulptura mora da se skine.

Treći deo poslova odnosi se na popravljanje svih oštećenja na skulpturi, njeno čišćenje i sređivanje. Posao će obaviti vajar Zoran Kuzmanović, koji je nedavno u red doveo i čuvenu statuu Francuskinje koja krasi Spomenik zahvalnosti Francuskoj.

– Najveća oštećenja na „Pobedniku” su u plinti, odnosno bronzanoj bazi. Taj deo gde su stopala vremenom se raspao zbog promena temperature tako da su ona gotovo odvojena od plinte. Šupljine na tom mestu kreću se od četiri do osam milimetara. U vreme kada je Meštrović stvarao „Pobednika” vajari su u skulpture  ugrađivali gvožđe. To je jedan od velikih problema jer je konstrukcija od gvožđa tokom godina korodirala i istanjila se. Sada skulptura „Pobednika” gotovo ne stoji na osnovi od bronze već na metalnoj gvozdenoj konstrukciji koja je unutar figure – objašnjava Kuzmanović. Sve dok skulptura ne bude otvorena, kako napominje, neće biti tačno poznato koliko je oštećena.

U planu je da konstrukcija od gvožđa bude zamenjena čeličnom da izdrži beogradske vetrove i udare košave. Najjači udar košave, podsetimo, zabeležen u Beogradu 17. oktobra 1979. godine, iznosio je 130 kilometara na čas. Bio je to vetar orkanske jačine.

Između figure i kamenog postolja postaviće se takozvana flanša od nerđajućeg čelika. Flanša će biti spojena sa konstrukcijom koja se proteže kroz telo, ruku i mač. Ona u stvari održava statiku skulpture i odoleva udarima vetrova. Biće izgrađena i nova osnova na kojoj će stajati stopala od bronze.

– Hemijski sastav skulpture nije baš dobar jer ima dosta olova i cinka, a ta legura se veoma teško zavaruje. U vreme kada je „Pobednik” nastao, vajari su delove sastavljali kovanjem što je, takođe, sada problem. Ali imamo vrhunsku opremu, tako da se nadam da će sve biti dobro, kao što je bilo i sa Francuskinjom – rekao je Kuzmanović.

Kada sve bude završeno, skulptura „Pobednika” biće vraćena na svoje mesto, a postolje i stub premazani antigrafitnom zaštitom.

Zbog golotinje sa Terazija proteran na Kalemegdan

Spomenik „Pobedniku” Ivana Meštrovića podignut je 1928. na Gornjem gradu „Beogradske tvrđave” povodom proslave desetogodišnjice proboja Solunskog fronta. Bronzana skulptura izrađena je još 1913. i trebalo je da čini deo fontane na Terazijama. Zbog izbijanja Prvog svetskog rata odloženo je postavljanje figure, a ona je godinama bila u šupi na Senjaku. Kada je bilo već izvesno da će spomenik biti postavljen na Terazijama, uskomešala se beogradska čaršija, posebno članice nekih ženskih udruženja. One su smatrale da je nevaspitano da figura golog muškarca bude usred grada i da to loše utiče na moral beogradskih devojaka. Konačno, posle svih peripetija spomenik je svečano otkriven 7. oktobra 1928. godine.