Gospodari jadarita

Prvo su nas učili da je naša zemlja bogata prirodnim i rudnim bogatstvima, a potom da je to zabluda, prosvetni socijalistički spin, s ciljem da se okuraži radnika klasa, pusti relikt vremena…

I da u stvari živimo u napaćenoj i siromašnoj zemlji od koje samo teškim radom treba da zgrabimo šansu. Jer drugi nam je, pa ni naša majka priroda, neće servirati na tanjiru. U Srbiji, koja je uvek bila i ostala negde između istoka i zapada, bilo je i ostalo teško i do kraja poverovati u jednu ili drugu priču. Jesmo li ili nismo, ležimo li ili ne ležimo na rudnim bogatstvima?

U blizini Loznice nalazi se ležište litijum-borata kojem su se na tragu našli rudarski skauti kompanije „Rio Tinto” još pre 15 godina. Prvo tiho pa poluglasno a sad i glasno, čujemo nove optimizme za budućnost siromašne nam zemlje. Nova nalazišta „za udžbenike”. Kod Loznice se upravo nalazi 10 odsto svetskih rezervi litijuma, tvrde stručnjaci, geolozi, minerolozi i ostali i to ne odokativno. Rezerve u regionu Jadra procenjene su na 136 miliona tona.

Zbog toga je pokrenut projekat „Jadar” koji podrazumeva i otvaranje rudnika tog retkog minerala. Jadarit je otkriven u okviru terenskih radova, a 2007. priznat je kao novi mineral. Stigao je i do polica Britanskog prirodnjačkog muzeja i prednjači u broju „poseta”, kao raritet.

Sastav tog kriptonita otkrio je minerolog Kris Stenli, proučavajući sa stručnjacima iz Kanade materijal koji je stigao u London iz lozničkog rudnika.

Taj, inače najlakši, metal na planeti ima široku lepezu primene u izradi proizvoda od kojih se izdvajaju baterije za hibridna i vozila na električni pogon. Sadrži jadarit, novi jedinstveni mineral litijum-natrijum-borosilikat koji je pronađen jedino u Srbiji, Litijum se koristi u proizvodnji pre svega baterija koje napajaju vozila, računare, mobilne telefone i industrijske sisteme, kao i čvrstih legura za avio-industriju. A ako to nije tehnološka budućnost, šta je onda? Rudnicima litijuma osigurana je budućnost. U prilog tome ide sve veća tražnja, a i cene enormno rastu.

Od sredine 2015. do sredine 2018. godine, cene litijuma, mekog, srebrno-belog metala neophodnog za punjenje baterija, skoro su se utrostručile. To se desilo u trenutku kada je svetski vozni park električnih vozila dostigao pet miliona, a automobilska industrija počela da se brine oko ponude sirovina. To je podstaklo otvaranje šest rudnika litijuma u Australiji od 2017. godine, kada su kompanije počele da dobijaju na razvoju tehnologije.

U prvom kvartalu 2019. godine, prodaja električnih vozila u Kini, koja je najveće tržište za električna vozila, porasla je dvostruko u odnosu na godinu ranije.

U međuvremenu, očekuje se da će proizvodnja litijuma u Australiji, vodećem svetskom proizvođaču, porasti za četvrtinu u naredne dve godine. U Čileu pokušavaju da udvostruče proizvodnju u roku od četiri godine. Za sledeće petogodište tržište litijum sirovine biće vrednije od 200 milijardi dolara, a ono za baterije i više od 400 milijardi. Do 2030. godine, snabdevanje litijum-jonskim baterijama će morati da se poveća desetostruko. Takve su procene i to je to kolo iz kog ne smemo olako da ispadnemo. Tačnije, da uđemo i – igramo, bez obzira na gaženje, guranje i udaranje s leđa. Srbija, dakle, definitivno, ima zalihe koje su potrebne svetu.

Procene zaliha litijuma u svetu su i dalje nestabilne, ali proizvođači koji mogu brže da se prilagode promenljivim potrebama verovatno će pobediti u trci za dominacijom na tržištu. Upravo se zato već mesecima cela priča svodi na to da je to jedna od najvećih nada za probuđenu Srbiju.

Nedavno se predsednik Aleksandar Vučić u Loznici, koju je posetio u okviru kampanje „Budućnost Srbije”, pohvalio da se u okolini ovog grada i Krupnja nalazi deset odsto svetskih rezervi litijuma koji je „fantastično bogatstvo za našu zemlju” i napomenuo da su nažalost neki pre 15 godina dali istraživačka prava budzašto”.

„No, razgovaramo s ’Rio Tintom’, oni već razgovaraju s Kinezima jer tu ima 26 sastojaka iz kojih treba izvući litijum. Tehnološki je to komplikovan proces i molimo ih da ga ubrzaju, a mi ćemo pronaći investitora da litijum najvećim delom sačuvamo ovde, u Srbiji. Da ovde napravimo fabriku električnih vozila, a onda bi to bio strašan bum”, naveo je tada Vučić.

Zato ovaj mineral postaje u našem slučaju – mitski, jer mu sastav potpuno odgovara supstanci za koju se verovalo da je samo stvar fikcije – kriptonu – magičnom kristalu pred kojim na filmu Supermen gubi svoje moći. Kris Stenli je morao da se konsultuje s Vikipedijom i da pogleda „Povratak Supermena” u kom Kevin Spejsi, kao Leks Lutor, krade komad kriptona koji ima hemijsku formulu upravo tako: hidroksid-natrijum-litijum-borosilikat. Pa da shvati da je život film a film san koji se dešava u stvarnosti. Bez sumnje i s potvrdom.

Ko sumnja da je Leks Lutor, Supermenov zakleti neprijatelj, spreman da plati svaku cenu za posed kriptonita! Eto i potvrde da „S” na njegovim grudima znači i – Srbija. Preoteli su nam ajvar, kajmak ima drugi pasoš, čak je šljivovica pre nemački nego naš patent, ali jadarit ne dajmo – on je naš! Kad se pomešaju stripovska fantazija, autoritet nauke i zakon ekonomije, dobija se definitivno – jadarit.