Dženifer Braš i Srbi

Čitam kako je nekadašnja otpravnica poslova ambasade SAD u Beogradu Dženifer Braš opet našla povod da za nešto optužuje Srbiju. Sada joj je, eto, nekadašnji premijer i predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica najveći krivac za paljenje ambasade njene države u Beogradu tokom demonstracija februara 2008. godine. Zaista, potrebna je nepojmljiva drskost, kako se navodi i u saopštenju DSS-a, da se na međunarodno pravo pozivaju predstavnici države koja je, brutalno ga rušeći, predvodila NATO 1999. godine, prilikom agresije na našu zemlju. Za ubijanja i razaranja, naravno, niko nije odgovarao.

Ovo je prilika da se prisetim ponašanja gospođe Braš na 48. Dragačevskom saboru trubača u Guči, o čemu sam pre pet godina napisao prilog za „Poglede”. Sticajem okolnosti, tada kao dopisnik Tanjuga, zajedno sa još dvoje kolega, našao sam se na ručku koji je tadašnji predsednik opštine Lučani Slobodan Jolović priredio za članove duvačkog orkestra američkih marinaca prispelih iz pomorske baze u Napulju. Momci su odlično obavili svoj deo posla, srdačno su pozdravljeni od saboraša, uz poneki zvižduk, što u ovakvim prilikama nije neuobičajeno. Amerikanci nisu očekivali da će ih Srbi tako srdačno dočekati, jer su još bila sveža sećanja na NATO agresiju, predvođenu SAD.

Uz obaveznu šljivovicu, probrana vina i bogatu trpezu, zapodenuo se i razgovor. Bez posebnog povoda, započela ga je tadašnja otpravnica poslova američke ambasade u Beogradu gospođa Dženifer Braš, neočekivanim pitanjem: „Zašto vi Srbi mrzite nas Amerikance?” Svi smo se začuđeno zgledali, a ja sam se, uz dopuštenje predsednika Jolovića, sa srpske strane prvi oglasio: „Ne znam otkud vam takav zaključak, bili smo saveznici u oba svetska rata, videli ste kako smo vas ovde u Guči dočekali, ali posle svega što ste nam ne tako davno uradili ne možemo baš mnogo ni da vas volimo. Evo, ovom našem današnjem domaćinu, vi i vaši saveznici, bombama i raketama ste sravnili sa zemljom fabriku ’Milan Blagojević’, u kojoj je hleb zarađivalo oko dve hiljade ljudi.”

Onda je gospođa Dženifer, koja inače odlično govori srpski, koji je naučila kada je u mladosti bila učesnik neke omladinske radne akcije u nekadašnjoj Jugoslaviji, pokrenula novu temu. Tada je, inače, bilo govora da će na oktobarsku svečanost povodom oslobođenja Beograda u Srbiju doći Vladimir Putin ili Dmitrij Medvedev. Postavila je zbog toga novo pitanje: „Šta će vam opet ti Rusi, kada su Beograd oslobodili Titovi partizani?” Tada se oglasio i moj tadašnji kolega Živko Perišić: „Draga gospođo, znate li kad su partizani oslobodili Zagreb? Tek iduće godine, pošto je Hitler kapitulirao, a sada su vam prijatelji neke naše komšije koje su sa njim sarađivale.” Podsetili smo je i na podatak da smo spasli više od 500 američkih vazduhoplovaca oborenih nad Srbijom.

Gospođa Dženifer Braš, koja se sada ponovo oglasila tražeći odgovornost za paljenje ambasade u Beogradu, kasnije je bila direktorka Odeljenja za jugoistočnu Evropu, pričalo se – kao veliki poznavalac prilika na Balkanu.

Rodoljub Petrović,
Čačak