Ubiti glasnika loših vesti
Već je postao manir da rukovodeći ljudi sa N1 na neugodne vesti iz njihove kuće reaguju prvo demantijem, koji se ubrzo pretvara u neku vrstu poluporicanja – polupriznanja, što se od očiju javnosti odmah potom skriva ispod guste medijske zavese, sastavljene od kontraargumenata, spinovanja i naknadne zamene teza. Stiče se utisak da bi na loše vesti najradije reagovali atavistički, ubistvom glasnika koji ih donosi.
Tako je bilo sva tri puta i sa tzv. Hardingovim izveštajem, koliko je ovaj po N1 krajnje neugodan dokument sveukupno dosad bio pominjan u javnosti. Prvi put je to bilo početkom aprila u emisiji „Fokus” na TV 02, tokom gostovanja Bogoljuba Pješčića, nekadašnjeg poslovnog partnera Dragana Šolaka, vlasnika SBB-a. Odmah je pokrenuta spin-kampanja N1, sa težištem na pitanju da li je pomenuti Pješčić pretio glavnom uredniku Bete Draganu Janjiću i programskom direktoru N1 Jugoslavu Ćosiću ili nije. Potpuno po strani ostaje „Hardingov izveštaj” i ono što je Pješčić u emisiji o njegovom sadržaju rekao: „Imao sam uvid u taj dokument… Harding je ustanovio da je posebno uređivačka politika studija u Beogradu izuzetno loša, nekorektna, neizbalansirana i, što bi rekli Amerikanci, naklonjena samo jednoj strani.” (U kampanju se potom uključuje i američka ambasada, sa pitanjem zašto medijske kuće daju prostora za gostovanje osobama kao što je Pješčić.)
Drugi put, u junu (dva meseca kasnije), na pisanje Medijske mreže Antidot o „Hardingovom izveštaju”, N1 difamira pomenutu mrežu, tvrdeći kako je reč o paramedijskom projektu aktuelne vlasti, „kreiranom ciljano, da bi širio laži i spinove i koji je zbog toga registrovan na lažnim ili nepostojećim adresama” (ništa od svega navedenog nije tačno). I treći put, u sukobu sa zamenikom gradonačelnika Beograda Goranom Vesićem, gde N1 insistira na pitanju porekla internih mejlova koje je Vesić obelodanio, umesto na njihovom sadržaju. U sva tri slučaja, cilj je bio isti: prikriti „Hardingov izveštaj”.
U međuvremenu, sukob N1 – zamenik gradonačelnika Vesić prerastao je u sukob Dragana Šolaka, vlasnika SBB-a i predsednika borda „Junajted grupe”, sa državom. Spor je izbio oko nerasvetljenog pitanja na koje javnost još nije dobila odgovor: „Ne pokušava li zapravo Šolak, koncentracijom medijskih kuća u svom vlasništvu, da ostvari medijski monopol na zapadnom Balkanu?” Drugim rečima, vlasti optužuju Šolaka da N1 koristi kao sredstvo pritiska i ucene radi ostvarenja korporacijskih interesa svog koncerna, a na štetu „Telekoma”, koji je u državnom vlasništvu. Mora se reći kako Srbija nije usamljen slučaj, slične optužbe na račun Šolakovog poslovanja prisutne su doslovno u svim zemljama regiona, gde god on posluje.
U Sloveniji, na primer, tamošnja regulatorna tela morala su u više navrata da blokiraju Šolakove pokušaje da na nezakonit način ostvari medijski i telekomunikacioni monopol, izričući firmama u njegovom vlasništvu mahom visoke novčane kazne. U Hrvatskoj je Šolaku pošlo za rukom da svom koncernu pripoji i televiziju sa nacionalnom frekvencijom; rezultat – preotimanje prava na prenos nacionalne fudbalske reprezentacije, koje sada građani moraju da plaćaju da bi ih gledali. „Junajted grupa” je odlučila da za 200 miliona evra kupi hrvatsku Novu TV; prema pisanju hrvatskog portala „Dnevno”, Šolak je posredstvom svojih novinara vodio svakodnevnu kampanju protiv hrvatskog premijera Andreja Plenkovića, koja je prestala istog časa kada je Šolakova grupacija dobila saglasnost da obavi akviziciju Nove TV.
Bosna i Hercegovina imala je slične probleme sa Šolakom kao i Srbija; „Telemah” (firma u njegovom vlasništvu) na nezakonit način je koristila tamošnju infrastrukturu, kako stubove javne rasvete, tako i podzemne instalacije. Zbog toga je Kantonalni sud u Zenici u decembru 2016. doneo presudu kojom se „Telemahu” zabranjuje da koristi stubove u vlasništvu bosanske „Elektroprivrede”. Regulatorna agencija je nakon toga izrekla Šolaku obavezu plaćanja 150.000 KM zbog uzurpacije stubova gradske rasvete. U Crnoj Gori, poslovanje „Telemaha” postalo je predmet istrage tužilaštva nakon što je ta kompanija preselila u Ljubljanu ceo svoj naplatni sistem, uključujući i podatke o svojim korisnicima (počev od jedinstvenog matičnog broja pa do podataka šta su skidali s interneta).
Današnji problemi Srbije sa Šolakovim poslovanjem, kako vidimo, samo su odjek jučerašnjih problema okolnih zemalja u regionu. Građanima ostaje da čekaju da vide ko će iz ovog sukoba izaći kao pobednik.
Prevodilac i esejista