Ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji

Nacionalni park „Fruška gora” se nalazi na 16 kilometara od Novog Sada i oko 50 kilometara od Beograda. Pored lokalnog, presecaju ga i magistralni put M21 i dva regionalna, tako da se do Fruške gore lako stiže iz svih pravaca, ali upravo to zaštitarima zadaje dosta glavobolje.

- Dnevno preko Iriškog venca prođe i po 10.000 vozila i kamiona. Izbegavajući naplatnu rampu na autoputu, mnogi idu preko Fruške gore - objašnjava Konstantin Plužarević, direktor Nacionalnog parka „Fruška gora” ali i dodaje, sudeći po planovima, da neće još dugo.

- Da bi tranzitni saobraćaj vratili na pravi put odlučili smo da uvedemo naplatu za prolazak kroz Nacionalni park. To je jedini način da se smanji zagađenje od izduvnih gasova, posebno iz teretnjaka, i nivo buke koji remeti mir stanovnika ove oaze mira - objašnjava naš sagovornik. Naplata se, naravno, ne odnosi na meštane.

Osim kamiona, Park ugrožavaju i nomadi sa svojim stadima.

- Da bi izrasla hrastova šuma potrebno je da prođe 120 do 200 godina. Devet godina se čeka da sazri seme iz kojih niču mladice. A onda naiđe stado od 500 ovaca i obrsti mlade biljke iznikle iz semena, te tako uništi sav trud! Zato na sve načine nastojimo da sprečimo njihovo zadržavanje u Parku - objašnjava Goran Matić, rukovodilac službe za planiranje zaštite.

Svoje smeće sobom nosi

Tu gde je nekada bilo more, pa oteklo, umesto ostrva ostala je planina, čiji najveći vrh Crveni čot seže na 525 metara nadmorske visine. Možda to i nije neka visina, pa ipak je, posle Vršačkog brega (639), Fruška gora najviša u Vojvodini, bogata šumama, proplancima i livadama koje mame posetioce.

- Velika je posećenost Parka, tako da smo primorani da ga redovno čistimo.Uoči prvomajskih praznika pokošena je trava, postavljene su klupe i table sa upozorenjima da se ne baca smeće i ne loži vatra (osim na za to predviđenim mestima). U akciji su učestvovali i zaposleni u Ministarstvu za ekologiju iz Beograda, javno komunalno preduzeće iz Novog Sada i Iriga, stigla je pomoć i od komunalaca iz Sremske Mitrovice - rekao nam je Plužarević, navodeći da je oko 300 zaposlenih uspelo da očisti svaki papirić.

(/slika2)Posetiocima su deljene i kese za odlaganje smeća uz molbu da otpatke ne ostavljaju na planini, ili da ga bar ostave pored puta kako bi ga radnici lakše sakupili. I zaista, iz godine u godinu ljudi se ponašaju savesnije, tako da je sve više onih koji smeće odnose sa sobom, naglašava on.

Motorizovani posetioci i ove godine za boravak na Fruškoj gori plaćaju 100 dinara. Te pare su namenjene za dalje uređenje Parka, da bi se u njemu svi osećali što prijatnije. Na komentar da „taksa“ nije popularna mera, Dušan Pajkić iz Ministarstva za ekologiju nas podseća da to nije ništa novo, da se u mnogim parkovima širom sveta ulaz naplaćuje, i na taj način održavaju.

Od srca srcu

Za one koji bi da se šetaju,tu su planinarske staze u dužini od 500 kilometara. Beli krugovi sa crvenim srcem u sredini su ne samo putokaz, već i izraz dobrodošlice, pa na nju treba i uzvratiti u istom duhu, poštujući pravila Parka u kojem postoje tri stepena zaštite. Žutom bojom na stablima i tablama je označen prvi stepen, odnosno područje u koje ne treba zalaziti, naglašava Matić.

Zaposleni u Parku ističu da im je posebno stalo da goste upoznaju sa planinom, da im pokažu njene osobenosti i razloge zbog kojih je još u vreme SFRJ 1960. godine, prva u Srbiji, proglašena za nacionalni park, jer se do sada sve uglavnom svodilo na posetu manastirima.

Fruška gora je poznata po lipovoj šumi i nadaleko čuvenom fruškogorskom lipovom medu. Pčelari koji svake godine dovoze ovamo svoja pčelinja društva na lipovu pašu, plaćaju Nacionalnom parku teglom meda po košnici, iz koje se, ako je godina dobra, dobije više od 40 kilograma meda. Na komentar da se u svetu pčelarima plaća da sa pčelama dođu u voćnjake i vinograde, naši sagovornici ukazuju da se šume oprašuju vetrom, a vinogradari i voćari u podnožju planine mogu na svojim imanjima da prime pčelare. Park protiv toga nema ništa.