Najstrože mere zaštite za nove haške svedoke

Zaštita svedoka u budućim procesima za zločine OVK pred Specijalizovanim većima novog haškog suda zadatak je kome se u najstrožoj tajnosti poklanja posebna pažnja. Posle iskustva sa prethodnim međunarodnim tribunalom u Hagu, koji nije obezbedio sigurnost za više desetina svedoka protiv Ramuša Haradinaja i posle nerazjašnjenih smrti i do 30 osoba sa ovog spiska, pravilnik novog suda predvideo je izuzetne mere zaštite kako se kobne greške iz prošlosti ne bi ponovile.

Iz suda i tužilaštva više puta je poručeno da će bezbednost svedoka biti cilj od prvorazrednog značaja. Pa ipak, neki srpski svedoci od ukupno 500, koliko ih je do sada svedočilo u Hagu, žele da o njima brine isključivo naša policija. Milovan Drecun, predsednik odbora za KiM rekao je za „Politiku” da u praksi ima prostora za poboljšanje zaštite koju organizuje Hag. Potvrda za to je i činjenica da srpski svedoci traže da uđu u program zaštite u našoj zemlji i odbijaju da o njima brine novi haški sud sa svojim bezbednosnim službama, bez obzira na njihova uveravanja i garancije.

Razumljivo je da je tema o bezbednosti svedoka protiv Haradinaja jedna od najčuvanijih tajni i tako treba i da ostane. U prilog tome je i činjenica da u MUP-u Srbije nisu želeli da odgovore čak ni na opšta pitanja o zaštiti haških svedoka.

Prema poslednjim dostupnim podacima, kroz program srpske Jedinice za zaštitu tokom više od 15 godina postojanja prošlo je više od stotinu svedoka. Koliko je poznato, nikada nikome nijednom nije bila ugrožena bezbednost.

Osoba koja sklopi ovu vrstu sporazuma sa državom ima pravo na ekonomsku, psihološku, socijalnu i pravnu pomoć. Većina ljudi pod zaštitom živi u inostranstvu. Naš zakon je osmišljen tako da se ljudi u programu zaštite što pre osamostale u sredini u kojoj ih niko ne poznaje, a taj postupak bi trebalo da traje oko dve, tri godine.

Međutim, oni koji znaju kako funkcioniše program zaštite kažu da je, pored ostalog, i zbog dužine trajanja sudskih postupaka, ta procedura često mnogo duža. Osamostaljenje ne može da počne dok se potpuno ne saseku „repovi” prošlosti, a svako dovođenje u sud rizik je za njihovu bezbednost. Srpski zakon je urađen po uzoru na slovački i predviđa da o uključenju u program zaštite odlučuje komisija koju čine tri člana – sudija Vrhovnog kasacionog suda, zamenik republičkog tužioca i načelnik Jedinice za zaštitu (JZZ) MUP-a Srbije.

Kada JZZ prebaci nekog svedoka u drugu zemlju, brigu o njemu preuzima policija te države. Srbija u ovoj oblasti sarađuje sa gotovo svim evropskim zemljama, kao i sa SAD i Australijom. Praksa je da naši svedoci odlaze u druge države i da kod nas dolaze zaštićeni svedoci iz drugih zemalja. U Srbiji živi više stranih državljana, koji su u svojim zemljama bili svedoci u postupcima organizovanog kriminala.

U početku su u program zaštite ulazili uglavnom bivši kriminalci i ratni zločinci, ali se poslednjih godina u njega uključuju i ljudi koji su postali svedoci teških krivičnih dela i čija je bezbednost ozbiljno ugrožena. Zato je zakonom predviđena mera promene identiteta, pa i promena fizičkih karakteristika plastičnom operacijom. Podaci koji se menjaju razlikuju se od države do države. U Holandiji, Velikoj Britaniji i u SAD, to uključuje samo promenu imena i prezimena, dok u Italiji, Slovačkoj, Austriji i Nemačkoj podrazumeva i promenu mesta i datuma rođenja. Važno je da veza između starog i novog identiteta ne može da se nađe.

Ko uđe u program zaštite svedoka, potpisuje sporazum u samo jednom primerku koji sadrži klauzulu da se obaveze iz tog dokumenta ne mogu osporavati pred sudom i da je svedok sve ovo razumeo. Dokument zatim čuva jedinica i dostupan je samo komisiji. Svi članovi komisije ipak ne znaju u koju će državu svedok biti premešten. To mora biti zemlja u kojoj svedok nikad nije bio i u kojoj ne živi niko ko ga poznaje. Pripreme podrazumevaju da bezbednosnu procenu obavi i zemlja domaćin. Zanimljivo je da neke države uopšte ne prihvataju da brinu o svedocima iz predmeta ratnih zločina.

Naša zemlja obavlja bezbednosne provere i procenjuje da li će imati probleme kada prihvata strane svedoke, a jedan od kriterijuma je i taj da osoba nikada nije imala nikakve kontakte u Srbiji. U Nemačkoj, ne postoji komisija koja odlučuje o programu zaštite svedoka, već sve odluke i procene radi policija. U Holandiji, u ovoj oblasti glavnu reč vodi tužilac.

Novi haški sud u svom pravilniku ima mogućnost da svedok pod najvećim stepenom zaštite ostane potpuno anoniman u procesu. Kao blaža mera, predviđena je tajnost podataka o mestu boravka svedoka, žrtve ili osoba koje su u rodbinskoj vezi sa njima ili da branilac okrivljenom ne sme da saopšti određene materijale ili podatke koji mogu da dovedu do otkrivanja identiteta svedoka ili žrtve. Predviđena je promena identiteta, svedočenje uz korišćenje uređaja za izmenu slike i glasa, dodeljivanje pseudonima, poluzatvorene ili zatvorene sednice, jednosmerna interna televizija, zaklanjanje svedoka iz vidnog polja optuženog.

Pored toga, haška služba za pružanje zaštite i podrške svedocima upoznaje svedoka sa opasnošću od nehotičnog ili protivpravnog otkrivanja njegovog identiteta ili svedočenja.