Dve godine bez venčanja u Crnoj Travi

Crna Trava – Crna Trava, poznata kao „kolevka neimarstva”, jedina je sredina u našoj zemlji u kojoj ove godine nije bilo nijednog venčanja. Taj podatak saopštava matičarka Jasmina Milenković uz podsećanje: „Venčanja u našem kraju nije bilo ni prošle godine!”

Ima još mnogo podataka koji su više nego zabrinjavajući. Na primer, lane su ovde umrle 42 osobe, a rođeno je deset puta manje osoba, i to, prema pravilu, u leskovačkog Opštoj bolnici, jer tu u okrugu postoji jedino porodilište.

Moglo bi se zaključiti da se nastavlja porazna demografska slika crnotravskog kraja, koji se diči prirodnim lepotama, nepreglednim pašnjacima, šumama i čistim vazduhom, ali u isto vreme vlada zabrinutost zbog napuštenih starih kuća po selima u kojima žive uglavnom ljudi trećeg doba.

Prema podacima iz Strategije održivog razvoja Crne Trave, koja se može pročitati na zvaničnom sajtu, prema poslednjem popisu (2011. godine), ovde je živelo 1.663 stanovnika u dvadeset i pet naselja, to jest pet na kvadratnom kilometru, po čemu je takođe ovaj kraj svojevrsni rekorder. U odnosu na 2002. godinu, broj stanovnika smanjen je za 900, ili za 33 odsto, a registrovano je 797 domaćinstava, takođe za trećinu manje. Polovina crnotravskih sela ima manje od stotinu žitelja. Najveća su Gradska (257 stanovnika), Preslap (158), Darkovce (91), Krivi Del (126) i Zlatance (88). Još jedan podatak dramatično upozorava: mladi od 15. do 30. godine učestvuju u ukupnoj populaciji sa 11 odsto, što je smanjenje u odnosu na prethodni popis za gotovo 40 procenata. O dešavanjima u Crnoj Travi retko se mogu naći informacije u novinama, na TV-u, pa i na internetu. Ova sredina je jedina u okrugu bez medija.

U centru Crne Trave je pre desetak dana protestvovalo tridesetak žitelja nezadovoljni radom lokalne samouprave. Posebno su oštro kritikovali aktuelnog predsednika Slavoljuba Blagojevića. Nosili su parole: „Opština nije tvoja prćija”, „Slavoljube, idi i spasi nas”, „Vučiću, spasi nas ove propasti”. U Crnoj Travi, ne samo među građanima koji ne podržavaju lokalnu vlast nego i među odbornicima, odavno postoji uverenje da su problemi veliki, posebno zbog siromaštva, loše infrastrukture, ali i drugih nevolja koje direktno dovode do daljeg sunovrata sela i cele opštine.

Aktuelni crnotravski predsednik Slavoljub Blagojević smatra da u demokratskom društvu svako ima prava da izražava svoje nezadovoljstvo. On, međutim, ocenjuje da su na poslednjem protestu uglavnom bili ljudi koji ne žive u ovom kraju. „Imamo veliku podršku građana, oko devedeset odsto, i nećemo odustati od borbe za Crnu Travu. Što se smene tiče, postoje izbori. Razume se, može se raditi mnogo bolje, a svima su vrata lokalne samouprave otvorena”, kaže Blagojević.

Aktuelni predsednik opštine Crna Trava Slavoljub Blagojević biran je za predsednika od 2001. godine i uskoro će napuniti dve decenije na toj dužnosti. Zanimljivo da je ubedljivo pobeđivao kao pristalica različitih stranaka (Nove demokratije, Demokratske stranke Srbije i Srpske napredne stranke). Odavno je objavljeno da je, prema ličnom priznanju, najsiromašniji predsednik jedne opštine u Srbiji. Godine 2010. bio je prvi političar koji je prijavio svoju imovinu: vozilo „opel astra” iz 1996. godine i stan od 64 kvadrata, koji otplaćuje do 2030. godine.

Legenda o imenu Crna Trava

Nekada se Crna Trava zvala Vilin Lug. Ne čudi, s obzirom na prirodne lepote i mir koji je krase. Ime Crna Trava vezuje se za dolazak Turaka i „Kara Kas”, što u prevodu znači crna trava, a prema legendi koja potiče iz 1389. godine srpska vojska sastavljena od srpskih strelaca i konjanika na putu ka bojnom polju na Kosovu odlučila je da se ovde odmori. Opijeni mirisima trave i cveća, nisu se na vreme probudili za bitku. Zbog toga su prokleli travu na kojoj su ležali nazvavši je crnom. Crnotravci su odavno poznati pečalbari, graditelji-zidari, kraće neimari građevinari, a nekada su se zvali dunđeri. Crna Trava je pre svega poznata po njima. Gradili su crnotravski majstori najlepše zgrade u Beogradu poput Ministarstva stranih poslova, Pošte, Arhiva… Sve najveće dimnjake u Jugoslaviji podigli su Crnotravci. Najveći broj Crnotravaca sada živi u Beogradu, Nišu, Leskovcu, Vlasotincu i drugim mestima širom Srbije.