Krivudanje kroz Ormuski moreuz

„Plo­vi­te što br­že mo­že­te i kri­vu­daj­te. Jed­nom na ve­zu, pa­li­te i ga­si­te mo­to­re i po­ti­sni­ke što če­šće, stal­no po­me­raj­te kor­mi­lo, što gla­sni­je pu­štaj­te du­bi­no­mer, osma­traj­te da­no­noć­no, sve da ome­te­te pod­vod­ne mi­ne­re ka­ko ne bi bom­bu ’za­le­pi­li’ za tan­ker.”

Ovo dra­ma­tič­no uput­stvo za tan­ker­sku plo­vid­bu kroz Or­mu­ski mo­re­uz – ko­jim pro­la­zi pe­ti­na is­po­ru­ka naf­te na svet­sko tr­ži­šte – upu­tio je ne­dav­no pred­stav­nik glo­bal­nog udru­že­nja pre­vo­zni­ka cr­nog zla­ta „In­ter­tan­ko” kli­jen­ti­ma ko­ji iz Per­sij­skog za­li­va pre­vo­ze stra­te­šku si­ro­vi­nu be­lo­svet­skim kup­ci­ma, od­sko­ra po­naj­vi­še u Azi­ju.

Pri­ruč­nik o „kri­vu­da­nju” tan­ker­skih gr­do­si­ja (po­je­di­ni me­đu nji­ma du­gač­ki su vi­še od 250 me­ta­ra) kroz Or­mu­ski pro­laz – gde su tan­ke­ri­ma na ras­po­la­ga­nju dve tra­ke, ula­zna i iz­la­zna, obe ši­ro­ke po sa­mo dve mi­lje unu­tar te­ri­to­ri­jal­nih vo­da Ira­na i Oma­na – iz­nu­đen je naj­no­vi­jim za­o­štra­va­njem od­no­sa iz­me­đu Va­šing­to­na i Te­he­ra­na, ne­pred­vi­di­vih ge­o­po­li­tič­kih po­sle­di­ca. 

Ko­li­ko od po­čet­ka ma­ja me­đu 1.000 tan­ke­ra ko­ji su pro­šli Or­mu­skim mo­re­u­zom do sre­di­ne ju­na, šest ve­li­kih pe­tro­bro­do­va (me­đu nji­ma i po je­dan nor­ve­ški i bri­tan­ski, uz naf­ta­ške la­đe Sa­u­dij­ske Ara­bi­je i Uje­di­nje­nih Arap­skih Emi­ra­ta) na­šlo se na me­ti još ne­raz­ja­šnje­nih na­pa­da što to­kom plo­vid­be Per­sij­skim za­li­vom, što na ve­zu u lu­ci Fu­dža­i­rah u Uje­di­nje­nim Arap­skim Emi­ra­ti­ma (UAE).

Zva­nič­ni Va­šing­ton i sa­ve­zni­ci na Ara­bij­skom po­lu­o­str­vu, uklju­ču­ju­ći i Izra­el, u do­tič­nim na­pa­di­ma ma­nje-vi­še otvo­re­no vi­de pr­ste Ira­na, na­ja­vlju­ju­ći op­se­žne me­re za­šti­te me­đu­na­rod­ne ci­vil­ne plo­vid­be. One uklju­ču­ju i for­mi­ra­nje „me­đu­na­rod­ne voj­no­po­mor­ske ko­a­li­ci­je” za dej­stva u Per­sij­skom za­li­vu. Ame­rič­ki pred­sed­nik Do­nald Tramp je 24. ju­na po­ru­čio Ki­ni, Ja­pa­nu i dru­gi­ma ko­ji ku­pu­ju naf­tu u Za­li­vu da bi i oni, a ne sa­mo SAD, mo­gli da se an­ga­žu­ju na za­šti­ti ta­mo­šnje pe­tro­plo­vid­be. 

Te­he­ran u me­đu­vre­me­nu de­man­tu­je op­tu­žbe za „ot­mi­ce i na­pa­de na tan­ke­re” uz upo­zo­re­nje da je Per­sij­ski za­liv „su­ve­re­na te­ri­to­ri­ja Ira­na”, gde će Iran­ska re­vo­lu­ci­o­nar­na gar­da spro­ve­sti sve ak­ci­je na za­šti­ti bez­bed­no­sti plo­vid­be. 

Pri ova­kvom za­te­za­nju si­tu­a­ci­je, pi­ta­nje je šta sa­da mo­gu da pre­du­zmu ra­zno­rod­ni glo­bal­ni ak­te­ri za­in­te­re­so­va­ni za zbi­va­nja u sve na­pe­ti­jem re­gi­o­nu Per­sij­skog za­li­va. Ka­ko da se po­sta­ve pot­pi­sni­ci nu­kle­ar­nog spo­ra­zu­ma „Pet plus je­dan” s Ira­nom (od la­ne bez Ame­ri­ke), bli­sko­i­stoč­ni sa­ve­zni­ci Va­šing­to­na ili upor­ni kup­ci iran­ske naf­te ko­ji pr­ko­se ame­rič­kim sank­ci­ja­ma Te­he­ra­nu (pred­vo­đe­ni Ki­nom i In­di­jom)? 

Slu­te­ći da­lju gu­žvu u Per­sij­skom za­li­vu, mi­mo glo­bal­ne di­plo­ma­ti­je i ge­o­po­li­ti­ke, me­đu­na­rod­na osi­gu­ra­va­ju­ća dru­štva ovih da­na ude­se­to­ro­stru­či­la su pre­mi­ju ri­zi­ka na tan­ker­sku plo­vid­bu kroz Or­mu­ski mo­re­uz, pre­no­si ma­ga­zin „Pe­tro­le­um eko­no­mist” iz Lon­do­na. 

Ka­ko bi iz­be­gli ne­pred­vi­di­ve ri­zi­ke, tan­ke­ri ko­ji se ovih da­na kre­ću ka Per­sij­skom za­li­vu pri­kra­da­ju se Or­mu­skom mo­re­u­zu, plo­ve­ći te­ri­to­ri­jal­nim vo­da­ma UAE, na­vo­de bri­tan­ski iz­vo­ri, dok se pe­tro­bro­do­vi sa za­sta­vom Ostr­va dr­že po­da­lje od tih vo­da (na­kon ne­dav­nog pri­vo­đe­nja tan­ke­ra „Grejs 1” u vo­da­ma Gi­bral­ta­ra). 

Vo­de­ći ame­rič­ki tr­go­vin­ski ri­val Ki­na u me­đu­vre­me­nu na­sta­vlja da ku­pu­je iran­sku naf­tu, tvr­de za­pad­ni iz­vo­ri, i na­ja­vlju­je sprem­nost da po­ša­lje rat­no bro­do­vlje u za­šti­tu svo­jih pe­tro­tan­ke­ra unu­tar Per­sij­skog za­li­va. 

„Ki­na raz­ma­tra pred­log SAD o prat­nji tan­ke­ra u Per­sij­skom za­li­vu. Uko­li­ko si­tu­a­ci­ja po­sta­ne ve­o­ma ne­si­gur­na, raz­mo­tri­će­mo sla­nje mor­na­ri­ce u za­šti­tu na­ših ko­mer­ci­jal­nih bro­do­va”, po­ru­čio je ovih da­na Ni Đen, am­ba­sa­dor Ki­ne u UAE. Od ko­ga bi ki­ne­ski rat­ni bro­do­vi šti­ti­li to­va­re iran­ske naf­te za tr­ži­šte dru­ge naj­ve­će eko­no­mi­je sve­ta, osta­lo je ne­iz­re­če­no. Da pred­u­pre­di iz­ne­na­đe­nja, In­di­ja je u Per­sij­ski za­liv već po­sla­la je­dan su­per­mo­der­ni rat­ni ra­za­rač. 

Što se Ru­si­je ti­če, stra­te­škog ak­te­ra gru­pa­ci­je OPEK plus, Mo­skva je već na­ja­vi­la sko­re zdru­že­ne po­mor­ske ma­ne­vre sa Te­he­ra­nom u vo­da­ma oko Or­mu­skog pro­la­za i u Per­sij­skom za­li­vu (pre idu­ćeg pro­le­ća). Evro­plja­ni su i ov­de već po­slo­vič­no ne­slo­žni. Dok Šved­ska ovih da­na raz­ma­tra pri­dru­ži­va­nje bu­du­ćoj ame­rič­ko-bri­tan­skoj ar­ma­di, Fran­cu­ska je uz­dr­ža­na, a ne­mač­ki šef di­plo­ma­ti­je Haj­ko Mas tvr­di da Ber­lin ne­će bi­ti uče­snik ak­ci­je ko­ju pla­ni­ra i spro­vo­di Ame­ri­ka u Za­li­vu. 

Ka­ko će tan­ke­ri u pu­noj br­zi­ni na­da­lje kri­vu­da­ti kroz Or­mu­ski pro­laz, mi­mo na­ja­vlje­nih ar­ma­da i bez me­đu­sob­nog su­da­ra­nja, te­ško je i za­mi­sli­ti.