Zvezda performansa

Narodni heroji Danica i Vojin Abramović pobrinuli su se da njihova ćerka Marina svake godine slavi rođendan 29. novembra na Dan republike. Tek u desetoj godini Marina Abramović (1946) otkriva da je njen pravi rođendan zapravo 30. novembra.

Odrastala je u u stanu prekoputa zgrade „Politike”, vaspitavana veoma strogo.

„Među stvarima koje su me najviše plašile oduvek je bila krv – moja krv. Kad sam bila mala, kad bi me majka i njena sestra tukle, posvuda su mi izlazile modrice, stalno mi je išla krv iz nosa...”, piše u Marininoj biografiji.

Krvi je kasnije bilo mnogo u performansima ove umetnice: bičevanje, urezivanje zvezde u stomak (Tomas lips), ribanje krvavih kostiju (Balkanski barok), zabijanje noža među prste na ruci (Ritam 10)...

U Studentskom kulturnom centru 1971. godine, Marina izvodi performans „Ritam 5”. Na pod je postavila drveni ram u obliku petokrake. Šuplji okvir rama napunila je piljevinom, posula benzinom i zapalila zvezdu. Isekla je nokte i kosu i bacila u plamen. Potom legla u prazno središte konstrukcije zvezde, ali je izgubila svest od dima. Spasavaju je umetnici Gergelj Urkom i Radomir Damnjanović. Sledi niz performansa iz ciklusa Ritam svaki na ivici života i smrti.

U Amsterdamu 1975. Marina upoznaje nemačkog umetnika Ulaja. Asketski život započeli su u kombiju.

„Išli smo na Sardiniju, muzli koze u pet ujutru, pravili sir, ja sam plela džempere.” Marina i Ulaj početkom osamdesetih odlaze u Australiju kako bi upoznali život Aboridžina. Tamo je zamišljena ideja o prelasku Kineskog zida, a ovaj veliki poduhvat (1988) označio je i kraj Marinine i Ulajeve veze.

Posle raskida s Ulajem Marinina karijera kreće samostalno.

U Njujorku 2002. izvela je performans Kuća s pogledom na okean – na platformama montiranim uz zidove živela je 12 dana, konzumirajući samo filtriranu vodu i vršeći sve telesne funkcije naočigled publike. Platforme su bile povezane s podom merdevinama, ali umesto gazišta merdevine su imale oštre kuhinjske noževe okrenute naviše...

Ovaj performans Marine Abramović iskorišćen je kao motiv za jednu scenu u seriji „Seks i grad”.

Marina Abramović osmislila je da se njena sahrana odvija istovremeno u tri grada – Njujorku, Amsterdamu i Beogradu – pri čemu će samo u jednom kovčegu biti njeno telo, niko neće biti u crnini i svi će pevati „I Did It My Way”.

Kruna dosadašnje Marinine karijere svakako je performans „Umetnik je prisutan”, 2010. godine u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku, kada je umetnica više od 700 sati provela sedeći na jednoj stolici, a posetioci su se smenjivali preko puta nje da bi se u tišini gledali.

Marina Abramović, danas svetska umetnička zvezda, 21. septembra posle 44 godine imaće samostalnu izložbu u Beogradu u Muzeju savremene umetnosti.