SUMORNA PREDVIĐANjA - Rashlađivanje će biti privilegija bogatih

Dok Evropa ovog leta obara temperaturne rekorde, ekstremne vremenske prilike, sa temperaturom iznad 40 stepeni, uobičajene su za Bagdad i druge gradove Iraka. Međutim, za razliku od Evropljana, većina Iračana ne može sebi da priušti  rashlađivanje klima uređajima, kako zbog krize sa električnom energijom, tako i zbog siromaštva koje im ne dopušta da nabave ni agregate ni klime, prenose podgoričke Vijesti.

Da ovo nije samo problem stanovnika Iraka, već da je nejednakost u mogućnostima rashlađivanja globalni problem koji će biti sve izraženiji kako temperature rastu,  stručnjaci uveliko upozoravaju. Irak je u izveštaju Instituta Ist-vest i Stokholmskog međunarodnog instituta za mirovna istraživanja označen kao „jedna od klimatski najosetljivijih država na Bliskom istoku”. Navodi se da se klimatske promene manifestuju u produženim vrelim talasima, nestalnim padavinama, temperaturama iznad proseka”, i predviđa se da će se prosečna godišnja temperatura u zemlji povećavati za dva stepena Celzijusova do 2050.

Slično je intoniran i izveštaj Ujedinjenih nacija koje upozoravaju da se svet kreće ka „klimatskom aparthejdu”, u kojem će bogati plaćati da izbegnu ekstremne vrućine, glad i sukobe, dok će ostatak sveta biti ostavljen da pati.

Prema podacima Međunarodne agencije za energiju (IEA), bezmalo 2,8 milijardi ljudi živi u državama sa prosečnom dnevnom temperaturom iznad 25 stepeni, a manje od deset odsto njih ima klima uređaj. Agencija predviđa da će do 2050. 1,9 milijardi ljudi koji žive u državama sa velikim vrućinama biti bez pristupa rashladnom uređaju.

Navodi se da je samo u Evropi vreli talas 2003. izazvao dodatnih 70.000 smrtnih slučajeva širom kontinenta. IEA procenjuje da manje od pet odsto evropskih domaćinstava ima klima uređaj, ali i da bi klimatizovanje moglo da postane jedan od glavnih pokretača globalne potražnje za strujom u narednim decenijama.

Porast temperature uticaće i na način na koji radimo, pa će se tako, prema proceni Međunarodne organizacije za rad, broj radnih sati do 2030. smanjiti za 2,2 odsto.