Opale arapske investicije u BiH

SARAJEVO – Entuzijazam u pogledu arapskih investicija u Bosni i Hercegovini, koji je bio naročito izražen pre tri-četiri godine, snažno je splasnuo, a iz ovih zemalja dotok kapitala u poslednje dve godine bio je u odnosu na očekivanja vrlo skroman, piše sarajevski portal Indikator.

Statistika Centralne banke BiH o stranim direktnim investicijama pokazuje da je iz tri ključne arapske zemlje koje ulažu u BiH – Saudijske Arabije, Kuvajta i Ujedinjenih Arapskih Emirata investirano zaključno s 2018. godinom ukupno 717,6 miliona konvertibilnih maraka (KM).

To je, kako se navodi, tek pet odsto od ukupno uloženih 14,29 milijardi KM od 1994. godine, od kada se vodi proračun stranih direktnih investicija.

Od spomenute tri zemlje najviše je investirala Saudijska Arabija – 281,7 miliona KM, sledi Kuvajt sa 235,3 miliona KM, dok su Ujedinjeni Arapski Emirati investirali 200,6 miliona KM.

U poslednje dve godine iz ovih zemalja pristiglo je nešto manje od 100 miliona KM stranih direktnih investicija, budući da je saldo na kraju 2016. godine bio 620 miliona KM.

U prošloj godini u odnosu na godinu ranije saldo investicija iz Saudijske Arabije povećan je za 11, 6 miliona KM, iz Kuvajta za 11,7, dok je iz UAE ostao na istom nivou.

Osim tri ključne zemlje, investicije u BiH stižu i iz drugih zemalja, poput Omara, Bahreina, Katara, ali za njih ne postoji posebna evidencija, već su svrstane u kategoriju „ostale zemlje”, na koje ukupno otpada 371,3 miliona KM stranih direktnih investicija, a čine 2,6 posto ukupnih stranih direktnih investicija.

Neki od pompezno najavljivanih projekata vrednih više milijardi KM, prvenstveno u sferi nekretnina, ne realiziraju se ili sporo napreduju, prenosi Tanjug.

Mediji često ističu projekt rezidencijalnog naselja Buroj Ozon na Bjelašnici, 20-ak kilometara od Sarajeva, koji nije odmakao u realizaciji usprkos brojnim najavama investitora, ali tu je i niz drugih sličnih projekata čija se gradnja najavljivala širom rubnih delova grada Sarajeva, ali i u drugim područjima u BiH.

Uz tradicionalne prepreke s kojima se investitori u BiH suočavaju, čini se da značajan uticaj na „hlađenje” arapskih investitora za BiH imala pre tri godine sprovedena opsežna akcija vlasti BiH na otkrivanju stranaca, većinom iz zemalja Zaliva, koji su na račun fiktivnih firmi kupovali nekretnine u Bosni i Hercegovini, a potom ih često izdavali drugim strancima koji nisu imali prijavljeni boravak.

Sada toga u tolikoj meri, kako potvrđuju u Službi za poslove sa strancima, više nema.

Mnogi potencijalni investitori verovatno nisu imali dovoljno ni informacija o BiH, ili su pogrešno informisani, te su ušli u projekte na talasu povećanog interesa za BiH bez odgovarajuće upućenosti i pripreme.