Petnaest nesreća na putnim prelazima

Vozač koji je pre dve večeri u Surčinu automobilom pokušao da se provuče između spuštenih branika i da prođe preko putnog prelaza dok je prugom išao teretni voz samo je jedan od mnogih koji je zbog nepažnje mogao da nastrada na šinama. U toj nezgodi, na sreću, sve je prošlo bez težih posledica, ali kako ističu u „Infrastrukturi železnice Srbije”, razlozi za nesreće na putnim prelazima u 99 odsto slučajeva prema zvaničnim izveštajima su upravo vozači drumskih vozila koji ne poštuju signalizaciju i saobraćajne propise.

– Oni se često upuštaju u opasne i rizične radnje i ne vode računa o saobraćajnoj signalizaciji. Šinsko vozilo uvek ima prednost u odnosu na drumski saobraćaj na putnim prelazima, bez obzira na rang puta. Vozači zaboravljaju ili ne znaju da je zaustavni put železničke kompozicije između 700 i 1.000 metara i da ma kako voz izgledao udaljeno, nijedna trenutna reakcija nije moguća – navode u „Infrastrukturi”.

U prvoj polovini 2019. dogodilo se 15 nesreća na putnim prelazima, u kojima je poginula jedna osoba, a povređeno je njih pet.

– To je najviši nivo bezbednosti na putnim prelazima u periodu od prvih šest meseci u 21. veku. Posmatrano u prvih šest meseci od 2001. do 2019, ove godine dogodio se najmanji broj nesreća na putnim prelazima, sa brojem povređenih i nastradalih osoba na minimalnom nivou, kakav je bio još samo 2013 – podsećaju iz „Infrastrukture”.

Kako kažu u ovom preduzeću, ne postoje neobezbeđeni putni prelazi koji su u nadležnosti „Infrastrukture”.

– Ukoliko na prelazu nema signalno-sigurnosne opreme ni znakova vertikalne signalizacije, onda je reč o divljem i nepropisnom prelazu preko pruge – upozoravaju iz ove železničke kompanije.

Na srpskim prugama postoji ukupno 2.118 putnih prelaza koji su u ingerenciji ovog preduzeća.

– Kako će pojedini prelaz biti osiguran zavisi od preglednosti pruge i puta na mestu ukrštanja (trougao preglednosti), namene pruge, vrste puta, gustine saobraćaja, najveće dopuštene brzine, dužine putnog prelaza i slobodnog prostora iznad prelaza. Na način njihovog osiguranja uticaj ima i lokalna samouprava, koja takođe učestvuje u finansiranju i održavanju prelaza – objašnjavaju u „Infrastrukturi” dodajući da ne postoji realno opravdanje da svi putni prelazi budu osigurani automatskim uređajima. Takva praksa, podsećaju, nije ni u mnogo bogatijim i savremenijim železnicama. U Velikoj Britaniji samo četvrtina putnih prelaza obezbeđena je rampama, a među najvećim procentima putnih prelaza obezbeđenih rampama imaju Francuska (oko 70 odsto) i Italija (oko 80 odsto).

– Najviši nivo obezbeđenja saobraćaja na putnim prelazima je denivelacija pruge i puta, što će biti učinjeno prilikom izgradnje pruge za velike brzine između Beograda i Subotice, gde neće biti nijednog ukrštanja pruge i puta u nivou – najavljuju iz „Infrastrukture”.

Kradu se znakovi

Često se kradu znakovi vertikalne drumske signalizacije koji upozoravaju na putni prelaz. Osim materijalne štete, ovim krađama se direktno ugrožava i bezbednost saobraćaja.

– Na ukupno 522 putna prelaza obezbeđena signalno-sigurnosnom opremom godišnje se dogodi oko 12.000 kvarova. Od toga, oko 8.000 kvarova dogodi se zbog lošeg stanja železničke infrastrukture, usled višedecenijskog neulaganja u železnicu, ali svaki treći kvar prouzrokovan je nepažljivom, neopreznom i neodgovornom vožnjom na putnim prelazima vozača drumskih vozila ili krađom delova železničke infrastrukture – preciziraju u „Infrastrukturi”. Prošle godine, tehnički kvarovi na ovim uređajima otklanjani su prosečno za oko 90 minuta, a kvarovi nastali usled ljudske nemarnosti i bahatosti trajali su prosečno oko 15 dana (zbog nabavke opreme, njene ponovne ugradnje i slično).

Mašinovođe po propisima

Kada je uređaj putnog prelaza u kvaru, objašnjavaju u „Infrastrukturi”, propisane su procedure koje železničko osoblje striktno poštuje. Tada se na ovim mestima železnička kompozicija zaustavlja pre prelaza, zatim zvučnim signalom upozorava na nailazak voza i tek kada se mašinovođe uvere da na pruzi nema drugih vozila i učesnika u saobraćaju prelaze preko putnog prelaza.

Ugrađuju se vibro-trake, solarni markeri i reflektori

U proteklih godinu i po „Infrastruktura” je automatizovala i postavila rampe na 20 putnih prelaza širom Srbije. Nivo osiguranja podignut je i na dva putna prelaza u okviru kompleksa „Beograd na vodi”.

– Poređenja radi, od 2010. do 2017. automatizovano je ukupno 14 putnih prelaza, od čega dvanaest iz češke donacije. Pored toga, u proteklih godinu i po građevinski je uređeno ukupno 110 prelaza. Prvi put nivo bezbednosti na ovim prelazima povećan je ugradnjom vibro-traka, solarnih markera i reflektorskog osvetljenja. Vibro-trake za usporavanje drumskog saobraćaja postavljene su na 10 mesta. Reflektorsko osvetljenje ugrađeno je na 21 prelazu, a prošle godine prvi put je na prelazima postavljen video-nadzor – dodaju u „Infrastrukturi”.

Zahvaljujući međunarodnim kreditima, video-nadzor će biti postavljen na 30 putnih prelaza na barskoj pruzi, kao i na 30 putnih prelaza na Koridoru 10, između Jajinaca i Male Krsne.

Putni prelazi „Infrastrukture”

2.118 u Srbiji (1.707 aktivnih, 411 neaktivnih)

1.596 obezbeđenih znakovima vertikalne drumske signalizacije (Andrejin krst, znak „stop”)

522 obezbeđena signalno-sigurnosnom opremom (branici, polubranici, svetlosna i zvučna signalizacija)

206 na ukinutim prugama

205 na prugama na kojima se ne odvija saobraćaj