Rajske ptice iz Višnjice

Propusti pri imenovanju beogradskih ulica se nastavljaju. Novi duplikati su ulice sa imenima Đoke Krstića – Đorđa Krstića, Župana Vlastimira – Kneza Vlastimira, Belimarkovićeva – Jovana Belimarkovića, Vojvode Milenka – Milenka Stojkovića, Zmaja od Noćaja – Stojana Čupića, Svetoandrejska – Sentandrejska, Generala Šturma – Pavla Jurišića Šturma, Kneza od Semberije – Kneza Ive od Semberije, Katićeva – Janka Katića. Čuveni Valter „u cugu” dobija duplikat (Valterova, Zvezdara – Vladimira Perića, Železnik), kao i Tibor Cerna, heroj sa Košara (Komandira Cerne, Mali Mokri Lug – gramatički nepravilno Ulica Tibor Cerne, Braće Jerković).

Za Učeničku ulicu u Krnjači piše da je koriste đaci kada idu peške u školu u Jajincima. Za Jovana Smiljanića da je rođen 1889, učesnik balkanskih i Prvog svetskog rata, a bio upravnik Beograda 1865–1866. Za Milanovačku da je nazvana po gradu Milanovcu, koji ne postoji. Gornji Milanovac već ima ulicu u Beogradu, Donji nema. Nova gramatička čuda su ulice Enrika Paćija (umesto Pacija; autor spomenika knezu Mihailu), Bešanovačka (po Bešenovačkom jezeru), Žana Sibelijusa (umesto tradicionalnog Jana), Huana Antonia Samarana (umesto Antonija). Ogrešili smo se o Timotija Džona Bajforda za života, a sada nastavljamo, pa dobija ulicu bez padeža, sa pogrešnim prezimenom – Timoti Džona Bajforta. Pitam se, pitam koliko pismenih sedi u komisiji.

Tu su i ne(u)obič(aje)ne verzije: Topličina (pored dve Topličke, ispravna varijanta po pravopisu) i Juhorova (pored postojeće Juhorske; kao da su Toplica i Juhor osobe), Posavinska (Posavska već postoji, takođe po pravopisu), Pocerinska ili Vlah-Bate Orlića. Krnjača baš nije poznata po draguljima ili mirisima (i pored rasadnika), ali sada ima ulice Alpskih ruža, Ćilibara, Žada, Jaspisa, Lapisa, Sunčevog kamena. Moj favorit je ipak u Višnjici: Ulica rajskih ptica.

Dragan Marković,
Beograd