Divlje deponije niko ne kontroliše

Tone zemlje, crepova, cigala, komadi zidova... „naseljavaju” godinama prostor oko Pančevačkog mosta. Sa ovim divljim smetlištem, jednim od dvestotinak koliko ih ima u gradu, nadležni se bore već više od deset godina. Čim sklone odbačeni otpad, ne prođe ni nekoliko dana, a na istom mestu ponovo nikne deponija.

Parče od Pančevačkog mosta do izlaska na Višnjičku ulicu, u Ulici Vuka Vrčevića, detaljno je očišćeno u jednoj od akcija prošle godine. Tada je sa oko 20 hektara uklonjeno oko 5.000 tona raznog otpada, zemlje i šuta. Sada, godinu dana kasnije, situacija je malo bolja nego tada, ali je daleko od idealne.

Deponija u Ulici Vuka Vrčevića nije samo mesto gde se odlažu zemlja i šut, već i raznovrstan otpad iz domaćinstava. Za razliku od ove, u poslednje vreme u gradu niču deponije gde se isključivo odlaže zemlja i građevinski otpad. Više ih je od kada se povećao i broj aktivnih gradilišta u gradu. Izgleda da su investitori „shvatili” da je najlakše sklopiti ugovor sa nekom od firmi koje odvoze otpad i na taj  način „oprati ruke” od odgovornosti za kretanje otpada. Nije im ni na kraj pameti da provere gde je taj otpad završio – da li na deponiji Vinča ili negde kraj puta, reke, u šumi, na privatnoj parceli...

– Svakodnevno se suočavamo sa problemom čišćenja i uklanjanja nelegalnih deponija na teritoriji grada, kojih okvirno ima oko 200. Pored šuta i zemlje, na nelegalnim deponijama često se nalazi i kabasti i komunalni otpad. Najčešće nailazimo na deponije na perifernim delovima grada, ali i u širem centru.

U saradnji sa Sekretarijatom za zaštitu životne sredine svakodnevno uklanjamo divlje deponije, ali nesavesni pojedinci iznova nepropisno odlažu otpad na mestima koja nisu za to predviđena i tako dolazi do ponovnog stvaranja nelegalnih deponija – kaže Marko Popadić, direktor JKP „Gradska čistoća”.

U periodu od 2015. do 2018. godine u gradu je uređeno više od 2.000 mesta gde su bile deponije i uklonjeno oko 200.000 tona smeća.

Jedno od rešenja koje bi možda moglo da utiče da se ugase veće divlje deponije bio je predlog da se pokriju video-nadzorom. Od ideje se do sada nije daleko odmaklo.

A nije se odmaklo ni u utvrđivanju kvaliteta otpada. Ono što je očigledno jeste da je grad postao mesto gde se grade veliki tržni centri i stambeno-poslovni kompleksi. Neki od njih izgrađeni su na mestima koje je gađao NATO, neki na mestima gde su se nalazile firme sa „prljavom” industrijom. Pokušali smo da utvrdimo da li je neko kontrolisao sastav tog zemljišta, ali potrebne odgovore nismo dobili.

Pre godinu dana sugrađani iz Makiša žalili su se da danima kamioni istovaraju zemlju u zonu vodoizvorišta kod reni bunara. Na samo jednoj od lokacija zemlja je toliko nasuta da je ugrozila gradski cevovod, ali i elektrovodove. Žitelji tog dela grada smatrali su da zemlja stiže iz Ulice kneza Miloša, s mesta gde se nekada nalazila zgrada Generalštaba uništena u bombardovanju 1999. godine.

Da li je neko nekada uradio analizu tog zemljišta ostalo je nepoznato širem krugu ljudi, a nije poznato ni odakle su kamioni stizali.

Nije poznato ni ko je taj ko kontroliše odvoz otpada sa gradilišta, da li to rade opštinski komunalni inspektori, ekološki inspektori… Ono što je evidentno jeste da neopasan otpad, u koji spada i zemlja i šut, po propisu mora da se odlaže na jedinu gradsku deponiju u Vinči.

– Opasan otpad se ne deponuje u Vinči. Kada je reč o šutu i zemlji, to je neopasan otpad i mi ga kao takav tretiramo, vrši se procena otpada koji je u pitanju, merenje i procenat vlažnosti. Ulazak na deponiju i istovar otpada po turi do pet tona košta 220 dinara, dok preko pet tona iznosi 550 dinara. Vlažna zemlja po turi do pet tona košta 1.100 dinara, a preko pet tona 3.300. Čvrsti šut do pet tona košta 240 dinara, a preko toga 600 dinara, dok šut mešan sa ostalim građevinskim materijalom po toni košta čitavih 360 dinara.

U toku 2018. deponovano je ukupno 884.159.350 kilograma zemlje, građevinskog otpada i šuta, dok je ove godine odloženo 832.136.400 kilograma – kažu u „Čistoći”.