Trpeza ljubavi u manastiru Slanci

Obilazeći grupice ljudi, dok promiče kraj tabli sa ispisanim rečima pesme „Simbol vere” taksi se približava ulazu u portu slanačkog manastira Svetog arhiđakona Stefana. Svetinja, metoh Hilandara, praznuje svoju letnju slavu – Prenos moštiju svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana. Kao i uvek kad se u Slancima obeležava ovaj dan, sve vrvi. Liturgija je završena, a stotine ljudi, vernika iz celog Beograda, posedale su oko velike trpeze postavljene u dve sale. Hrane ima u izobilju – na ovaj praznik niko od gostiju svetinje neće ostati gladan.

– Spremili smo čorbu od povrća, pasulj prebranac, kolače, pite, salate... Za oko tri sata savili smo 2.000 sarmi koje smo kuvali u velikim kazanima od stotinak litara. Dosta sastojaka stiglo je iz manastirskih plastenika pa tako imamo domaći paradajz, krastavce, papriku, luk, kupus... – objašnjava kuvarica Gordana Gvozdenović kojoj su u pripremi obroka i ove godine pomogle koleginice i kolege iz pančevačke „Petrohemije”.

Ovakvi obroci u Slancima postali su običaj. Osim u dane slave, besplatan ručak u manastiru poslužuju i vikendom posle službe. I tada zna da dođe po 500, 600 ljudi.

Kada se Goca, i sama iz svešteničke loze, priključila pripremanju obroka u ovoj bogomolji, počeli su s krofnama i kafom. Kako je sve više ljudi dolazilo, uvodilo se još jela. Danas se, kako bi svako dobio pun tanjir, sve sprema u ogromnim kazanima i tepsijama. Da se sve zgotovi na vreme organizuju se prave „mobe” pa su tako vredni pomoćnici i pomoćnice počeli da pripremaju slavu još od prošle subote.

– Kada se završi liturgija, imamo hrišćansku trpezu na kojoj se narod posluži. Iguman Andrej je veoma gostoprimljiv i za sve koji ovde dođu, to je agape, odnosno trpeza ljubavi, za kojom je svako dobrodošao. Posle ručka, ovde se drže i predavanja, gde se narod uči veri i približava pravoslavnoj tradiciji – objašnjava kuvarica Goca, dok okupljeni, mladi i stariji pravoslavci, prelistavaju za vreme ručka darovanu knjižicu „Naš život u crkvi”.

Prosvetna radnica Snežana, kose pokrivene belom maramom, stoji sa prijateljicom i tiho razgovaraju. Ovde, kaže, dođe kad god može. Osim što živi u blizini, ono što je u manastir Svetog arhiđakona Stefana dovodi, jeste i jaka vera.

– Ljudima prija kad osete svu ovu ljubav i dobiju mogućnost da se približe veri. Čak i oni koji dođu kao turisti, da obiđu manastir u Slancima za koji su od nekoga čuli, osete blagodet koja ovde postoji. Oni koji su dublje u veri ovaj ručak doživljavaju kao trpezu ljubavi i produžetak liturgijskog života. Za neke je to izlet u okolini Beograda. Nažalost, ima i onih kojima je ovo možda jedini pristojni obrok u nekoliko dana – priča četrdesetšestogodišnja Snežana.

Branko Vučković u manastir u Slancima dolazi već 35 godina. Na početku ih je dolazilo po šestoro, sedmoro pobožnih i misaona imenica je, veli, bilo, da se skupi desetoro ljudi. Sada mu je, kaže, drago da u porti vidi na stotine ljudi.

– Ako sve jezike sveta govorite i ako gore premeštate, to je ništa bez ljubavi. Važno je da shvatimo da materijalno treba da ostavimo po strani, a da nam ljubav bude ispred svega. Treba da volimo svoju braću i sestre i da im pomažemo. To Bog traži od nas. Čemu ova sabornost ako među nama nema ljubavi, i ako okrenemo leđa glasnom, bolesnom, nagom… – poučava Vučković.
 

Poslušanja igumana Andreja

Liturgiju je održao i trpezu u manastiru blagoslovio patrijarh Irinej koji je i ručao sa narodom. Uz njega je bio i dugogodišnji starešina manastira, iguman Andrej. On nije pričljiv, kažu, ali je pun ljubavi i razumevanja za svakog vernika. Njegov smireni autoritet učinio je da ga mnogi izaberu za svog duhovnog oca. On je glava manastira, daje „poslušanja”, odnosno uputstva i savete za sve što se radi na manastirskom imanju.

Vernici u manastirskom životu

Manastir Svetog arhiđakona Stefana je metoh Hilandara i, kako objašnjava kuvarica Gordana Gvozdenović, u manastirski život aktivno su uključeni vernici. Oni pomažu i rad manastira, u kome se drže plastenici i gaji stoka.

Prema jednoj od teorija, manastir je osnovao Sveti Sava, dok je prema drugoj svetinju utemeljio kralj Dragutin u 13. veku.

Procvetao je u vreme despota Stefana u 15. veku, ali i za vreme vladavine despota Đurađa Brankovića kada je dobio današnje ime. Manastir je u više navrata razaran i obnavljan. Šezdesetih godina prošlog veka patrijarh German položio je kamen temeljac za gradnju novog manastira koji je osveštan 1967. godine.