Sokrat iz Bora drma mlade iz dremeža

U  Boru će do kraja godine početi s radom prva mala gradska filozofska škola, namenjena osnovcima i srednjoškolcima. Na ideju o njenom pokretanju je došao Ivan Vučković, tridesetdvogodišnji master filozofije i profesor u nekoliko borskih srednjih škola, čiji su ga učenici već birali za najdražeg nastavnika. Neki od njih su, štaviše, pod Ivanovim mentorstvom osvajali i nagrade na takmičenjima u pisanju filozofskih eseja. Takođe, pojedini Vučkovićevi bivši đaci su se pod njegovim uticajem opredelili za studije filozofije. Za naš list, Vučković navodi da su sve to bili motivi zbog kojih je odlučio da pokrene „svoju” školu.

„Ideja je da se mlađi uzrasti probude i shvate značaj obrazovanja i ličnog razvoja. Škola će biti otvorenog tipa, a cilj je da se, pored opšte informisanosti, provežba mišljenje, retorika i argumentovana polemika na određenu temu. Povremeno ćemo uključiti i film, muziku i druge umetnosti”, najavljuje Vučković.

Za školu će, dodaje, moći da se prijave svi zainteresovani osnovci koji pohađaju sedmi i osmi razred, kao i srednjoškolci iz prvog i drugog razreda. Ovakav kriterijum, Vučković obrazlaže time što mnogi srednjoškolski smerovi više nemaju nastavu filozofije ili je imaju kao izbornu opciju.

„Stoga, ako imaju filozofiju, moja škola će polaznike na zanimljiv način pripremiti za završni razred u kojem će je dobiti, a one koji neće imati taj predmet okvirno će uputiti u to zbog čega bi trebalo da bar okvirno poznajemo filozofiju. Takođe, poznajem već nekoliko učenika prvog i drugog razreda srednje škole koji razmišljaju da studiraju filozofiju, pa će im moja škola poslužiti kao priprema za studije”, objašnjava Vučković, koji očekuje da će u početku imati između deset i 20 polaznika.

Što se tiče „logistike”, borski Centar za kulturu mu je obećao prostor s projektorom, platnom i internetom, a naš sagovornik će sarađivati i s tamošnjom bibliotekom i Domom omladine.

„Van Bora očekujem da se nakon određenog vremena uključi i Srpsko filozofsko društvo, s kojim već dugo sarađujem, kao i Filozofski fakultet iz Niša, na kojem sam studirao. Taj fakultet ima eminentne stručnjake iz oblasti filozofskih nauka. Na primer, moj mentor na master studijama, dr Bojan Blagojević, spada u najveće poznavaoce Kjerkegora na ovim prostorima”, ističe Vučković.

Objašnjavajući podređen položaj filozofije u školskom sistemu, Vučković kaže da je ona, poput drugih društvenih i humanističkih nauka ili umetničkih predmeta, gurnuta u stranu i prilično obezvređena.

„Od filozofa u školama se, paradoksalno, traži da ’ne filozofiraju’ mnogo, a filozofija, baš kao i muzička kultura ili sociologija, služi da se, eventualno, pojača prosek. Zato je neophodno filozofiju ponovo vratiti u grad. Likovnu kulturu brane galerije, književnost brani pozorište, a filozofija u gradu nema nikoga osim biblioteka, od kojih se mladi plaše zbog neugodne tišine i nedostatka zabavnih sadržaja”, ističe Vučković.

Na pitanje možemo li ga, uz svu zadršku u pogledu zlehude sudbine atinskog filozofa, prozvati Sokratom iz Bora, Vučković uz osmeh odgovara citatom Vudija Alena: „Sanjao sam da sam Sokrat pred sudom i shvatio da nisam baš toliko hrabar.”

„Ali, van svake šale, ako biti Sokrat znači ’drmati mlade iz dremeža’ – onda se trudim da budem. I u tom duhu verujem da će svako od polaznika sam shvatiti sebe i svoj put, a ja ću ga eventualno malo pogurati u izabranom smeru”, zaključuje Vučković.

Pesnik, esejista i najbolji student

Osim što je filozof, Ivan Vučković je takođe pesnik i esejista, a pisao je i za Kulturni dodatak „Politike”, kao i za mnoge domaće i strane časopise. Na Filozofskom fakultetu u Nišu, gde je proglašen za najboljeg studenta Odseka za filozofiju, učestvovao je i u osnivanju časopisa „Nedogledi”. Javna filozofska predavanja držao je u Nišu, Boru, kao i u jednom hrišćanskom kampu u Francuskoj. Takođe, stalni je član redakcije portala „Filozofski pogledi” („Philosophical Views”). Planira da na srpski prevede dela čuvenog američkog filozofa Hansa Gumbrehta s Univerziteta Stanford, kojeg je svojevremeno intervjuisao.

„Rad profesora Gumbrehta je preveden na sve ključne svetske jezike, te planiram da i Srbija postane deo te priče. U dogovoru s njim, verovatno ću uskoro nešto prevesti s nemačkog i engleskog, jer profesor Gumbreht podjednako često piše na oba jezika. Van toga, očekujem i da mi pod okriljem Standforda bude objavljen i jedan moj tekst”, navodi Vučković.