Kućom stalno odzvanja dečji smeh

Leskovac, Crna Trava – U Crnoj Travi, najmanjoj opštini u Srbiji, šestočlana porodica Tamare Perović i Perice Nikolića, koja se svojevremeno doselila s „beogradske kaldrme”, skoro dve godine čekala je da od opštine dobije u zakup jedan od pet stanova koji su građeni iz budžeta za mlade bračne parove, kao mera podsticaja nataliteta. Iako su stanovi odavno završeni, njihov san nije ostvaren. Zbog toga su napustili ovaj kraj i preselili se u Jagodinu. Odluka nije bila laka, ali se pokazalo, kažu, da nisu pogrešili. Inače, Perica Nikolić (42) i Tamara Perović (27 godina) imaju četvoro dece: Dimitrija (sedam godina), Nikolinu (tri), Valentinu (godinu i po dana) i Katarinu (osam meseci). Tamara je zadržala devojačko prezime, a ostali su Nikolići.

„Iskreno, prva opcija bio nam je Niš, ali smo se mesecima raspitivali i nismo uspeli da nađemo ni odgovarajući stan ni posao. Jagodina nam je delovala kao lepo mesto za život i nismo pogrešili iako nismo poznavali nikoga. Za prvo vreme iznajmili smo jednosoban stan, koji se inače izdaje turistima preko leta. Suprug je za veoma kratko vreme našao posao u struci i sada radi kao auto-mehaničar u jednom auto-servisu (u Crnoj Travi je radio kao vozač). Pre tri meseca pronašli smo odgovarajuću kuću, koju smo iznajmili, ali planiramo vremenom da je otkupimo. Konačno, deca imaju svoje sobe i imamo dovoljno životnog prostora. Polako ga uređujemo, u skladu s mogućnostima, i zaista uživamo u tome”, nastavlja ispovest Tamara Perović.

Perovićeva kaže da u Jagodini trudnice i porodilje dobijaju dodatke, misli 12.000 mesečno, a za svaku novorođenu bebu jednokratno 200 evra. Međutim, nastavlja ona, kako naša deca nisu rođena ovde, nemaju prava na te pogodnosti, i razlog njihovog preseljenja u Jagodinu nije bila pomoć opštine.

„Kako je troje od naše četvoro dece mlađe od tri godine, veoma je zahtevno isplanirati njihove potrebe i sve obaveze u kući i van nje, ali se radujemo svakom novom danu, jer kućom stalno odzvanja dečji smeh i mislim da nema ničeg lepšeg od toga. Iskreno, verovatno ću poželeti još jednu bebu, ali za sada je ne planiramo, jer su svi veoma mali, a i treba mi odmor, jer sam u poslednjih sedam godina tri godine održavala trudnoću”, pojašnjava Tamara.

Tamara Perović poručuje mladim ženama, posebno majkama: „Ljudi uglavnom imaju predrasude o velikim porodicama. Smatraju da je reč o neobrazovanim majkama i očevima na ivici egzistencije koji stvaraju sirotinju. Mi nismo siromašni. Živimo kao i većina našeg naroda, ništa ni lošije ni bolje. Svako dete je bilo planirano i željeno.”

Tamara Perović veoma je aktivna na internetu. Gotovo dve godine piše blog koji je nazvala „Tamama” i ima istoimeni profil na „Instagramu”. Nastao je, veli, iz potrebe za pisanjem i ljubavlju prema deci.

„Na blogu sam dve svoje najveće ljubavi spojila u jednu. Na ovaj način želim da pružim podršku drugim mamama i podelim s njima svoja iskustva. Sa čitateljkama imam sjajnu komunikaciju, mislim da je dobrim delom zbog toga što prikazujem realnost šestočlane porodice, bez ulepšavanja, ali i prenosim poruku da je moguće u današnje vreme i u uslovima u kojima se svi borimo za opstanak stvoriti veliku porodicu i obezbediti sve potrebno, ukoliko je to ono što zaista želite.”

Uz ovu zanimljivu priču, Tamara dodaje: „Veoma aktivno radim i na drugim projektima, kao što su druženja, predavanja i seminari za trudnice, mame, tate i decu. Baš smo početkom avgusta, u okviru ’Svetske nedelje dojenja’, organizovali lepo druženje. Zalažem se za slobodno dojenje u javnosti, jer mislim da je hranjenje bebe najprirodnija stvar i da tu nema mesta ni vulgarnosti ni negativnim komentarima.

Ja sam pre svega mama koja je kod kuće s decom svakoga dana dvadeset i četiri časa. Znam da ima dosta nezaposlenih žena i da bi mnoge od njih volele da započnu neki svoj posao, ali nemaju hrabrosti ili ne znaju kako. Uspela sam da stvorim nešto dok sam tako sedela kod kuće s decom, a suprug radio da bi nam obezbedio ono najosnovnije. Sada radim na seriji dečjih slikovnica i jedva čekam da sve to privedem kraju. Ako sam ja uspela, može i bilo koja žena, a ključni faktori su volja i istrajnost. Često putujemo s decom po Srbiji. Želimo da ih upoznamo sa zemljom u kojoj žive, a oni, kada porastu, neka odluče kuda žele da idu i žive”, kaže Tamara.

Želeli smo veliku porodicu i srećni smo

„U današnje vreme, kada je mnogo ljudi ogorčeno zbog opštih uslova u našoj zemlji, mi biramo da budemo srećni. Želeli smo veliku porodicu, stvorili smo je i srećni smo. Dok nas je život u Crnoj Travi činio radosnim, živeli smo u tom kraju. Kada nam više nije odgovaralo, preselili smo se u Jagodinu. Mislim, kada bi svako malo više radio na svojoj sreći, svima bi bilo mnogo lepše”, kaže Tamara Perović, majka četvoro dece.