​U rat umesto na letnji raspust

Zamislite situaciju u kojoj se 24 mlada čoveka s prestižnog američkog Univerziteta Kolumbija u junu 1915. ukrcavaju na prekookeanski brod i kreću, ne na zasluženi odmor, na neka tropska ostrva, već odlaze veoma daleko, u nepoznato. Kreću na drugi kontinent na kojem besni rat. Sama ta činjenica da ovi mladi Amerikanci napuštaju svoje roditelje, rodbinu i tople domove, i kreću da pomognu unesrećenim Srbima, fascinantna je i herojska ‒ navodi dr Nebojša Kuzmanović, direktor Arhiva Vojvodine, koji je prvi put na srpskom integralno objavio knjigu „Avantura na Balkanu 1915” Daglasa Dolda, jednog od 24 člana ekspedicije Kolumbija, koja se odazvala na poziv Mihajla Pupina da dođe i pomogne srpskom narodu u Velikom ratu tog leta 1915. godine.

„Kada imate 25 godina, tada vam se čini da možete sve. I ne bojite se nikoga i ničega. Verujem da oni za Srbe nikada nisu ni čuli, niti znali gde je Srbija, ali su poverovali svom profesoru fizike i učitelju humanosti Pupinu, koji ih je pozvao da pomognu njegovom narodu. Krenuli su u Veliki rat ne da ratuju, već da neguju i leče. Ta njihova odluka vredna je ne samo poštovanja, već i divljenja. Američki lekar Daglas Dold i njegovi drugovi trebalo bi da budu zlatnim slovima zabeleženi u srpskoj memoriji”, dodaje Nebojša Kuzmanović.

Daglas Dold rođen je 1888. u Njujorku, u porodici uglednog psihijatra Vilijama Dolda. Diplomirao je 1915. na Koledžu za lekare i hirurge Univerziteta Kolumbija, a na putu mu se pridružio i mlađi brat Eliot, još uvek student. Za njegovu knjigu, objavljenu dvojezično, na srpskom i engleskom, predgovor je napisao ambasador Kajl Skot, priređivač je Ljiljana Dožić, a prevodilac Ivana Đokić Saunderson.

„Ekspediciju je pokrenuo počasni konzul Kraljevine Srbije u Njujorku Pupin, koji je u američkoj štampi davao rodoljubive izjave, što je uticalo na to da se ubrza pomoć Srbiji. Navedeno je da će sve biti učinjeno da se ekspedicija zaštiti od ratnih opasnosti, da neće biti izlagana ratnim dejstvima i da će biti preduzete visoke mere zaštite protiv zaraznih bolesti”, navela je Ljiljana Dožić.

Dold je nakon završetka rada ekspedicije rad nastavio u Dobrunu, u Bosni, kao lekar u poljskoj bolnici. Jednog dana se probudio slep, i kako je mislio, problemi s vidom uzrokovani su bili dejstvom metanola koji je, ne znajući, koristio za dezinfekciju kože umesto medicinskog alkohola, čiju su zamenu, sumnjao je, izvršili nemački vojnici.

U svojoj knjizi opisao je ulazak bugarske i nemačke vojske u Niš, preplašeno stanovništvo i nestašicu hrane, i kako je bio posrednik između lokalaca i okupacionih vlasti.

„Uslovi u bolnici Ćele kula su bili veoma loši. Tamo su radila tri američka lekara, a ostalo, medicinske sestre i prevodioci – davali su sve od sebe kako bi zbrinuli ranjenike. Zalihe bolnica su bile opljačkane, prozori razbijeni od tri eksplozije. Tetanus, boginje i crveni vetar pravili su ogromne probleme, ali je prokleti tifus bio pod kontrolom. Doktor Pajl je posle jednonedeljnog tabananja s kolonama izbeglica, po kiši, snegu, blatu, vozeći volovsku zapregu punu žena i dece, konačno dospeo do Niša. I on i doktor Travers su operisali u vreme kada smo mi bili tamo”, napisao je Dold.

Elbridž Kolbi, drugi član ekspedicije Kolumbija, u tekstu „Srpske borbene pesme”, objavljenom u američkom književnom časopisu 1917, objavio je: „Narod koji neguje svoju omladinu, kao i Homerovi junaci, starim pesmama o uzornom junaštvu, zauvek čuva drevnu hrabrost i stvara nove junake za inspiraciju novim generacijama. Ratnici Kumanova i Prizrena slušali su o ovakvim pričama tokom svog detinjstva. Srbi se uvek bore do kraja jer se uvek bore za slobodu.”

Mladi Kolbi piše i ovo: „U svim ovim beznadnim balkanskim ratovima ne postoji narod s boljim svedočanstvom o hrabrosti nego ovi Srbi. Njihova vrednost se testirala ne samo u pobedi, jer to ne znači ništa, već tokom strašnog poraza, jer to znači da će više idealizma preći u rime. Ali, kao što je Berns rekao, pesme oblikuju državu, u Srbiji hrabrost oblikuje pesme.”

Nebojša Kuzmanović ukazuje na činjenicu da su Srbi i Amerikanci u teškim, ratnim okolnostima bili najveći saveznici, da bi krajem 20. veka imali tragične nesporazume. Iako o tome većaju veće sile, veruje da Doldova knjiga može biti podsetnik i zalog našim boljim odnosima.

Ekspedicija Kolumbija

Članovi ekspedicije Kolumbija: Daglas Dold, Vilijam Dold, Leroj Litl, Glen Bel, Elmer Čajlds, Dus Piters, Angus Franc, Alen Koukfer, Džordž End, Pol Džouns, Vebster Iton, Albert Evans, Vilijam Priket, Pejson Rajan, Gilbert Sanders, Palmer Smit, Albridž Kolbi, Valter Malori, naše gore list Nikola Banić (Bela Crkva, 1878 – Orindž, 1969), Danijel Vorner, Ilon Džesup, Montagju Tankok, Donald Mekčesni i Džordž Logan.