Ko muti vodu u Srbiji

Mrlja koja se pojavila na reci Moravici kod Ivanjice nije otkrila samo gde je završilo 70 tona mazuta već je i skrenula pažnju javnosti na još jedan ekološki problem – na zagađenje reka i jezera u Srbiji. Za razliku od katastrofalnog stanja kad je reč o odlaganju otpada, na koje je ukazala prošlonedeljna vatra na deponiji u Prijepolju, situacija s površinskim vodama u našoj zemlji nije toliko loša. Ali mesta za zabrinutost ipak ima, jer kvalitet ovih voda nije na zadovoljavajućem nivou.

A to pokazuju podaci Agencije za zaštitu životne sredine, prema kojima dobar ekološki status, jedan od kriterijuma za merenje kvaliteta, ima samo sedam odsto uzoraka koji su ispitivani, dok nijedan nije poneo ocenu „odličan”. Situacija u EU, i to samo u odnosu na zemlje s kojima možemo da se poredimo, poput Bugarske, Rumunije, Slovačke, pokazuje veličinu našeg problema. Naime, polovina tamošnjih površinskih voda dobila je najviše ocene. Ali prema drugom kriterijumu, hemijskom kvalitetu, naše vode su mnogo bliže briselskom carstvu – 80 odsto ispitivanih voda u Srbiji imalo je dobar hemijski sastav i prema tome je blizu proseka zemalja EU.

Geografski gledano, najgora je situacija s vodama u Vojvodini. Prema Indeksu kvaliteta voda u Srbiji, od svih vodotokova koji imaju loš ili veoma loš kvalitet, čak 83 odsto se nalazi na samom severu naše zemlje. U Vojvodini je i najzagađeniji vodotok, i to ne samo u Srbiji već i u Evropi. Reč je o Velikom bačkom kanalu, koji se zbog 400.000 kubnih metara kontaminiranog mulja smatra „crnom ekološkom tačkom”. Ovu „titulu” mu je još 2008. dalo Ministarstvo zaštite životne sredine, ali deceniju kasnije, s rešavanjem ovog problema nije se stiglo ni do pola.

Ko muti vode u rekama i jezerima u Srbiji? Najkraći odgovor na ovo pitanje je – neuređen sistem. Situacija u kojoj je moguće da niču divlje deponije, da one opštinske, podignute pored same reke, rade, iako mesta za novo smeće odavno nema, da fabrike ispuštaju otpadne vode, a da pre toga nisu obavile neophodni tretman...

U „Vodama Srbije” za „Politiku” kažu da su faktori koji utiču na kvalitet voda još i neodgovarajuće prečišćavanje komunalnih otpadnih voda, ali ističu da su krivci i poljoprivreda, rudarske aktivnosti, kao i različite vrste hidromorfoloških pritisaka. Kako kažu, u toku je izrada analize koja treba da pokaže kako ljudske aktivnosti utiču na kvalitet površinskih i podzemnih voda, pa će spram toga biti određene i adekvatne mere za rešenje ovog ekološkog problema.

Jedan od prioriteta u ovoj oblasti svakako je unapređenje sistema za kontrolu zagađenja površinskih voda. Kako stručnjaci smatraju, i te kako bi pomogla izrada registra zagađivača, oštrija kontrola industrijskog zagađenja voda, povećano izricanje kazni za ekološki nemar, ali i povećanje broja mernih stanica i indikatora koji se prate.

Smanjenje zagađenja voda može se postići, smatraju u „Vodama Srbije”, i podizanjem kapaciteta u nadležnim institucijama, osnaživanjem inspekcijskih službi, investicijama...

– Pored nadležnih institucija, podizanje svesti svih građana o važnosti i značaju dobrog kvaliteta i uspešnog upravljanja vodama neophodno je kako bi se naši zajednički ciljevi ostvarili – dodaju u ovoj ustanovi.

Iako smo navikli da je za rešenje ekoloških problema uglavnom potrebno i da država izdvoji ogroman novac, koji po pravilu nema, kad je reč o vodama to nije slučaj. Finansijski teret ovde će pasti pre svega na one koji zagađuju.