Grafički kolektiv na dobrom putu do novog prostora

Ivo Andrić i Koča Popović bili su česti posetioci na izložbama u galeriji Grafičkog kolektiva na Obilićevom vencu u Beogradu, kao i Steva Raičković i mnoge druge ličnosti iz sveta umetnosti i kulture. Od 1949. pa sve do prošle godine GK je živeo na toj adresi, u autentičnom unutrašnjem prostoru, koji je uz lamperiju i ogledala dizajnirao 1963. arhitekta Peđa Ristić. Bilo je to kultno mesto, prava Kuća umetnosti. Reprezentativna i antologijska izložba iz kolekcije GK, upravo završena posle dva meseca u Galeriji SANU, pod nazivom „Otisak vremena 70/∞, Grafički kolektiv –70 godina” i istoimena publikacija upravo su podsetili na slavnu prošlost i moralnu i materijalnu baštinu ove institucije.

Otkad je iseljen iz prostora na Obilićevom vencu pre godinu dana, u mali nekadašnji slikarski atelje, GK se bori da dostojanstveno nastavi da radi. Mnogo elemenata te borbe počiva na entuzijazmu umetnika, članova GK, zalaganju dugogodišnje kustoskinje i umetničke direktorke GK Ljiljane Ćinkul, ali i poznatih istoričara umetnosti dr Irine Subotić, Gordane Popović Vasić, Ljiljane Slijepčević i dr Jerka Denegrija, čiji se tekstovi nalaze u publikaciji. O tome kakav je efekat i odjek u javnosti pobudila ova godišnjica – sedam decenija postojanja, da li dolaze bolji dani za Grafički kolektiv, da li naša zemlja želi da sačuva ovu kuću umetnosti i njenu veličanstvenu zbirku za „Politiku” govore, u smislu rezimea, pomenuti istoričari umetnosti.

– Efekat proslave 70. godišnjice ogleda se u vidu dobrih signala iz Ministarstva kulture. Postoji određeni prostor koji se predviđa za Grafički kolektiv, a nalazi se u Ulici Dragoslava Jovanovića 11. Bili bismo veoma zadovoljni tim prostorom i mada je u derutnom stanju, svakako može da se privede nameni. GK jedva čeka da se to dogodi. A u međuvremenu, uprkos teškoćama, radimo kao da je sve u najboljem redu. Prvi inicijator izložbe održane u Galeriji SANU bila je koleginica Rada Maljković, a akademici su rado prihvatili tu ideju jer su mnogi od njih bili članovi i prijatelji GK još od mladosti. Zadovoljan je i predsednik akademije Vlada Kostić, koji je otvorio postavku, kao i upravnik galerije Dušan Otašević. Ova izložba pokrenula je i pitanje Kolekcije GK jer još od kada je osnovana početkom pedesetih godina postojala je ideja da preraste u kabinet grafike i verujemo da će se i to ostvariti – saopštava Ljiljana Ćinkul.

Entuzijazam, ljubav i osećanje zajedništva uneli su u GK osnivači Boško Karanović, Mirjana Mihać, Dragoslav Stojanović Sip i Mile Petrović. Ubrzo se pridružio Dragoljub Kažić i drugi umetnici, a to su nastavile i sledeće generacije. Ćinkul ističe da je „GK velika kuća umetnika, u njemu je više od 1.600 izložbi održano tokom sedamdeset godina rada, a nekoliko stotina u drugim gradovima, državama, kontinentima”.

– Naša kolekcija ima više od 5.000 radova. Gotovo da nema umetnika iz nekadašnje Jugoslavije koji kod nas nije izlagao, a naše izložbe su se redovno otvarale 1, 11. i 21. u mesecu – dodaje ona.

Jerko Denegri, koji je za GK posebno vezan još od studentskih dana, jasno izražava svoje mišljenje:

– Nema sumnji da bi Beograd trebalo da čuva instituciju kao što je GK, koja ima dugu tradiciju i potrebna je svim grafičkim umetnicima. Ova borba za očuvanje trebalo bi da se završi povoljno i u sklopu nje je i izložba u Galeriji SANU i publikacija koja govori koliko o produkciji, toliko i o važnim izložbama koje su tu organizovane. Trebalo bi da ova sredina učini da GK ne samo opstane nego i da se razvija u skladu s novim potrebama današnjih stvaralaca.

Denegrijeva koleginica Ljiljana Slijepčević takođe dodaje da se nada „da će oni koji vode kulturu ove zemlje shvatiti da nije beznačajno što je ova izložba održana baš u Galeriji SANU”. – Ova postavka je i rezime razvoja grafičke umetnosti kod nas, od Drugog svetskog rata do danas. Nadam se da će biti rešen ne samo status GK kao institucije već da će sama umetnost grafike steći dostojnu pažnju – dodaje.

Gordana Popović Vasić navodi da je GK za sedam decenija postojanja pokazao profesionalnost, širio svoju delatnost, ostvarivao saradnju s drugim centrima i stvorio značajnu kolekciju.

– Sve se to dešavalo u maloj galeriji na Obilićevom vencu, koju je genijalno projektovao arhitekta Peđa Ristić, a koja je postala kultno mesto umetničke grafike, grafičkog dizajna i drugih oblasti vizuelnih umetnosti. Danas kada je GK ostao bez tog prostora država ima šansu da oda priznanje njihovim postignutim dometima time što će ovoj instituciji dodeliti mnogo bolji izlagački prostor za predstavljanje savremene produkcije i postojeće zbirke i omogućiti dalju delatnost ovoj ustanovi koja u budućnosti treba da preraste u ozbiljan muzej grafike – podvlači Gordana Popović Vasić.

I za kraj uvažena istoričarka umetnosti Irina Subotić kaže da „Beograd obiluje prostorima koji bi se mogli adaptirati za GK”. – Ne samo da se centar grada i njegove tradicionalne prodavnice prazne zbog nagomilavanja tzv. šoping-molova već i sasvim blizu centra grada postoje neiskorišćena nekadašnja industrijska i vojna postrojenja koja bi mogla da reše nagomilane probleme u kulturi. Ne radi se samo o gorućem pitanju GK, već i o gotovo svim našim muzejima čiji su depoi prepunjeni, a izložbene sale premale (ako uopšte i postoje!) da se javnosti predstavi blago koje se u njima čuva – objašnjava Irina Subotić.

Naša sagovornica izražava nadu da će se u dogledno vreme rešiti problemi GK.

– Očevidno nije u pitanju nedostatak novca: vidimo kako se galantno podižu fontane i raskošno popločavaju ulice i trgovi preskupim materijalima, zidaju stadioni i organizuju efemerni festivali. Nedostatak je svesti o značaju ustanova kulture, nedostatak je znanja i poštovanja nasleđa; maše se digitalizacijom i tzv. kreativnim industrijama kao znakom savremenosti, a zapostavljaju se ustanove na kojima počiva naša istinska kultura – tvrdi Irina Subotić. A na pitanje kako vidi budućnost, dodaje:

– Imajući u vidu da živimo u vremenu predominantne vizuelne kulture GK je očevidno spreman da preuzme niz zadataka: da čuva, istražuje i izlaže svoje bogate kolekcije, i da tako predstavlja našu umetnost poput nekog muzeja ili Grafičkog kabineta, kakvi postoje u svetu. Mogao bi da bude mesto koje bi pomagalo umetnicima u izdavanju grafičkih listova što bi značilo vrstu ekonomskog osamostaljivanja, što je nekada i bila ideja pri osnivanju kolektiva. Edukativni rad bi nadoknadio ono što nedostaje našem posrnulom školstvu u kojem jedva da ima mesta za likovno odnosno vizuelno obrazovanje. Ubeđena sam da sada Ministarstvo kulture neće moći da dozvoli da delatnost GK jednostavno presahne.

Naša sagovornica dodaje da je razlog više za opstanak GK sledeći:

– Beogradu i Srbiji potrebna je institucija visokih kriterijuma, upravo danas, u vremenima opterećenim vizuelnim ponudama, često nekritičkih, amaterskih, neprofesionalnih, gotovo uvredljivih, do kiča dovedenih rešenja kojima nas zasipaju na ulici, u prodavnicama, na televizijskim ekranima, u raznim reklamama, na opremama proizvoda... To je samo još jedan zadatak koji bi Grafičkom kolektivu mogao da bude poveren.