Slična fontana krasiće Trg Nikole Pašića

Tradicionalno mesto okupljanja prestoničkih maturanata i vodoskok koji se godinama nalazi na kartonskim, ali i video-razglednicama glavnog grada, fontana na Trgu Nikole Pašića, neće otići u istoriju kada sledeće godine bude počela rekonstrukcija ovog trga. Da ovaj simbol Beograda, u čijim igrama vodenih perli uživaju generacije žitelja i turista glavnog grada, definitivno ostaje, juče je potvrdio glavni gradski urbanista Marko Stojčić. Ipak, na osnovu njegove izjave deluje da će čuveni beogradski vodoskok doživeti izvesne izmene jer, kako je naveo, „izgled nove fontane biće u najvećoj meri sličan sadašnjoj.”

– Građani treba da budu bezbrižni. Fontana će ostati na ovom trgu, a rešenjem će svakako biti zadovoljni. Trenutno se razrađuje projekat da bi se došlo do fontane koja je savremena, prilagođena prostoru na kojem će biti i koja će, ako bude tehničkih uslova, biti u funkciji svih 12 meseci u godini, kao i ona na Slaviji. Ono što je sigurno, izgled fontane će u najvećoj meri biti sličan ovome kakva je danas –uverava Stojčić, a prenosi Tanjug.

Kako je istakao, pre postojeće fontane na istom mestu postojala je jedna koja je imala vrlo sličan oblik.

– U tom smislu traga se za rešenjem koje će biti nešto što je već u pamćenju Beograđana kao simbol grada Beograda. U narednih 10 do 15 dana znaće se i konačan izgled fontane, što će biti pokazano svim građanima. Do sada se nije izlazilo sa zvaničnim izgledom upravo zato što je još u toku faza izmena projekata i prilagođavanja onoga što Beogradu i Beograđanima treba – navodi Stojčić.

Gradski urbanista podsetio je da je 2015. godine sproveden konkurs za tri trga, među kojima i za Trg Nikole Pašića, a tada je predlog autora bio da se na tom trgu nađe izmenjena fontana od one kakva je sada.

– Razlozi autora za promenu fontane bili su to što je uočen potencijal za veći pešački prostor, kao i to što današnja fontana u zimskim mesecima i kada se ne koristi često bude pretvorena u neku vrstu deponije. U međuvremenu smo imali više razgovora sa njima i trenutno smo na stanovištu i ono iza čega odgovorno stojimo jeste da će na Trgu Nikole Pašića ostati fontana – kaže Stojčić.

Razlog za ovakav zaokret nadležnih, po svemu sudeći, jeste reakcija građana. Kada su pre nekoliko godina objavljeni rezultati arhitektonskog konkursa za tri trga, promene koje će doživeti Trg Nikole Pašića i uklanjanje sadašnje fontane prošli su, čini se, ispod radara Beograđana. Ali, kako je nedavno počela da se aktuelizuje priča o obnovi ovog pločnika, krenulo je i negodovanje građana zbog ideje o uklanjanju jedne od najlepših i najprepoznatljivijih fontana prestonice.

– Džabe im sva rekonstrukcija, ako nam oduzmu ovu fontanu. Tim potezom uništiće jedan od najpoznatijih simbola prestonice – jedan je od blažih komentara jednog Beograđanina na vest o uklanjanju sadašnje fontane sa trga. Drugi komentari su uglavnom znatno oštriji.

Potok s vrelom

Vodoskok koji predstavlja svojevrsni velelepni ulaz na Trg Nikole Pašića podignut je 1959, prema zamisli Hranislava Stojanovića. Ovaj bazen danas možda ne bi krasio trg da Stojanović sa kolegama pedesetih prošlog veka nije pobedio na arhitektonskom konkursu za podizanje spomenika Marksu i Engelsu i uređenje trga. Rešenje Stojanovićevog tima predvidelo je lepezast pešački plato i visok spomenik koji bi se ogledao u izduženom, kaskadnom bazenu, odnosno fontani. Beograd je ovu fontanu ubrzo i dobio, ali ne i spomenik iznad nje. Prostor oko nje u prvim decenijama postojanja tadašnjeg Trga Marksa i Engelsa nije postao oaza za pešake u centru glavnog grada jer mu je falilo zelenila, ali pre svega zato što su vozači automobila plato masovno koristili kao veliki parking za automobile.

Ipak, tek osamdesetih krenulo se u pretvaranje centralnog platoa u oazu za pešake. Tada je na inicijativu Đoke Vještice trg oplemenjen platanima, a posađeno je i drugo zelenilo. Trg je popločan šestougaonim betonskim kockama, a preporod je doživela i sama fontana. Lepotu po kojoj je danas poznata, pre svega prostor oko centralnog prednjeg vodoskoka, dobila je pre nešto više od tri decenije. Fontanu kakvom je danas znamo projektovali su i izveli inženjeri Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi”. Pretvorena je u svojevrsni potok s vrelom i od tada Beograđani, turisti i ostali prolaznici uživaju uz nju i za svoje spomenare prave brojne fotografije sa njom u pozadini.