Studenti na radnoj akciji u Hilandaru

Njihovi roditelji su gradili auto-puteve i pruge „bratstva i jedinstva”, a deset studenata Poljoprivrednog fakulteta tradiciju omladinskih radnih akcija nastavlja na svoj način – odlazeći na Svetu Goru da monasima pomognu u vinogorju. Rezultat njihove desetodnevne mobe je 36 tona obranog grožđa i 43 kubna metra stucanog kamena nasutog na staze uz masline cara Dušana i kraljeva Petra i Aleksandra Karađorđevića. Predvođeni četvoricom starijih akcijaša, koji pamte bolje vreme za ORA i žuljeve koje su stekli gradeći zemlju, bili su i predsednik Saveza udruženja učesnika omladinskih radnih akcija Srbije (SORAS) Momčilo Talijan i profesor Poljoprivrednog fakulteta Nebojša Marković, koji godinama odlazi na Hilandar kako bi bratstvu srpske svetinje pomogao u branju bogatog roda u vinogradu.

Iguman Metodije sa monahom u vinogradu

– Uz profesora je i ranije išao poneki student voljan da pomogne, ali ove godine prvi put je grupa njih otišla organizovano na Svetu Goru. Pomagali su i u presovanju i muljanju grožđa, sitnjenju kamena... uvek redovno prisustvujući i bogosluženjima i zajedničkim molitvama sa monasima – objašnjava Talijan, čije je udruženje pomoglo u organizaciji ove mobe.

Akcijaši su mladići koji su o radnim akcijama iz doba SFRJ mogli samo da slušaju od roditelja ili čitaju u novinskim arhivama, a studenti su treće i četvrte godine Poljoprivrednog fakulteta. Mahom su sa smera Biljna proizvodnja, a zajednički imenitelj im je i to što su radi da pomognu svima kojima je to neophodno, zbog čega su ove godine i osnovali Klub poklonika dobročiniteljskih moba. Prvo dobro delo bilo im je odlazak na Hilandar.

Dobar rod obećava kvalitetno vino

– Ovo mi je prva zvanična moba, mada se u mestu odakle sam, a to su Lučani, neguje ta tradicija uzajamnog pomaganja među komšijama. Ako to računamo, onda mi ovo nije prvo iskustvo te vrste. Ali svakako je nešto posebno, imajući u vidu da je reč o jednom od najznačajnijih središta srpske kulture i duhovnosti – objašnjava za „Politiku” Aleksandar Vitorović, predsednik kluba.

Radilo se udarnički – u dve smene, uz buđenje u šest ujutru, a među grožđem su bili već u sedam. Kako su na Svetoj Gori bili u vreme najvećih vrućina, pravili su pauzu od podneva pa dok sunce malo ne umine, da bi se u vinograd vraćali čim žega popusti. Predahe su pravili uz grožđe, hladnu lubenicu i po koju čašu vina. A nedelja je bila dan kada su se odmarali i imali malo više vremena da se upoznaju sa monaškim životom u Hilandaru.

Predah u hladovini: vredni akcijaši

– Stigli smo čak i tri puta da se rashladimo u moru – dodaje Vitorović. Da blizina mora nije bila presudni motiv svedoči to što će radne akcije na Hilandaru organizovati i zimi, kako bi pomogli u rezidbi, zimskom orezivanju loze.

Inače, vinograd Savino polje nalazi se na samo dva kilometra od manastirskog kompleksa, na obali Egejskog mora, i na njemu su zasadi koji se prostiru na 15 hektara. Zapisi kažu da se u Hilandaru vino proizvodi od 1198. godine, kada je manastir osnovan. Godišnje u ovoj vinariji bude proizvedeno oko 90.000 litara. Najstarija, loza Svetog Simeona, datira iz prvih godina 13. veka, ali se ne koristi za proizvodnju vina, već se smatra da ima lekovita svojstva i da naročito pomaže porodicama bez potomstva.