Jedan telefonski broj za sve hitne slučajeve

Planirano je da se i kod nas uvede jedinstven broj telefona za hitne slučajeve, poput onog 112, koji se primenjuje u zemljama Evropske unije. Kada se nešto dogodi, poziva se taj broj i nije bitno da li je mestu nesreće bliže služba hitne pomoći jednog ili drugog grada, jer u pomoć polazi onaj ko može prvi da reaguje, ističu u Ministarstvu zdravlja.

Ovo će biti samo korak ka uspostavljanju novog sistema rada hitnih službi i domova zdravlja i više se neće dešavati da se ne zna ko je nadležan za pružanje pomoći u određenim situacijama, istakao je ministar zdravlja Zlatibor Lončar prošlog vikenda. Povod je, nažalost, bila smrt dvogodišnje devojčice kojoj je pozlilo, a na poziv roditelja lekari u Crnoj Travi su rekli da ne mogu da izađu na teren, a u Surdulici im je preporučeno da sami transportuju dete do najbliže ambulante jer oni nemaju slobodan auto.

Spajanje domova zdravlja i opštih bolnica u jedan sistem trebalo bi da dovede do bolje iskorišćenosti kadrova i opreme, ali i do efikasnije lekarske pomoći i pružanja zdravstvene zaštite, a samim tim i kraćeg čekanja na preglede. Po Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, koji je usvojen u aprilu, od 1. januara naredne godine počinje proces spajanja ovih ustanova u zdravstvene centre, koji će biti pod direktnom nadležnošću Ministarstva zdravlja. Do sada su bolnice bile pod ingerencijom resornog ministarstva, a za domove zdravlja je bila nadležna lokalna samouprava.

Tako se stiču uslovi za zapošljavanje novih medicinara, ali i za bolju iskorišćenost onih koji već tu rade. Na primer, do sada ginekolog iz doma zdravlja nije imao dežurstva u bolnici, a sada će ih imati, a lekar koji je zaposlen u bolnici moći će da radi u ambulanti doma zdravlja. Isto važi i za korišćenje opreme, jer neće moći da se čeka na ultrazvučne preglede u domovima zdravlja, a da aparati u bolnicama skupljaju prašinu i rade samo u jednoj smeni. Kad je reč o rukovodiocima ustanova, oni će se birati na konkursima, ali pod nadzorom ministarstva, koje će postavljati upravne i nadzorne odbore. Do sada je za ulaganje u domove zdravlja bila zadužena lokalna samouprava, a od naredne godine za pomoć u renoviranju ovih ustanova i nabavku opreme biće zaduženo isključivo Ministarstvo zdravlja.

– To sve neće moći da se primeni tačno 1. januara, ali od usvajanja zakona imamo rok od 18 meseci da izradimo podzakonske akte koji će sve tačno definisati – dodaju u Ministarstvu zdravlja.

Prema rečima dr Zorana Gojkovića, pokrajinskog sekretara za zdravstvo, radna grupa ovog sekretarijata već uveliko analizira postojeću situaciju na teritoriji Vojvodine, sa zadatkom da, uzevši u obzir kadrovske potencijale, demografsku sliku, kapacitet i raspored zdravstvenih ustanova, stepen urbanizacije, saobraćajnu povezanost, ekonomske i druge činioce, dostavi predlog plana mreže zdravstvenih ustanova na teritoriji Vojvodine.

– Na osnovu dosadašnjih analiza, jedan deo zdravstvenih ustanova biće spojen da bi pacijentima zdravstvena zaštita bila na jednom mestu, a samim tim pristupačnija, celovitija, kvalitetnija i znatno brža, a celom sistemu ekonomičnija i finansijski isplativija – istakao je dr Gojković.

Direktori zdravstvenih ustanova sa kojima smo razgovarali jedva čekaju trenutak da opet budu stavljeni pod nadležnost Ministarstva zdravlja, jer smatraju da sadašnje stanje nije dobro. Tako, na primer, dr Ervin Ćorović, direktor Doma zdravlja „Novi Pazar”, napominje da se u tom gradu u istom krugu nalaze bolnica i dom zdravlja, a da funkcionišu kao dve nezavisne celine. Nekada teško mogu da objasne pacijentima da nisu povezani i da ne može sve da se završi u jednom trenutku.

– U nekim situacijama se ponašamo kao da smo kilometrima udaljeni jedni od drugih. Spajanje domova zdravlja i bolnica biće dobar potez, jer ćemo, recimo, moći da rešimo problem sa dežurstvima pedijatara i ginekologa. Biće dobrobiti i za mlade lekare, jer oni koji rade u domu zdravlja nisu mogli da apliciraju za specijalizaciju u bolnici. Mi smo mogli da ih šaljemo samo na specijalizacije iz opšte medicine, pedijatrije i urgentnih stanja, a oni bi možda želeli hirurgiju ili internu medicinu, na šta može da ih pošalje bolnica – ističe dr Ćorović i dodaje da će objedinjavanjem ustanova i sanitetske službe funkcionisati bolje i bez birokratskih prepreka.

Slično razmišlja i dr Zorica Momčilović, direktorka DZ „Prokuplje”, koja smatra da će objedinjavanjem domova zdravlja i bolnica sa jednog mesta moći bolje da se koordinira, ali i da će kadrovi moći pravednije da se raspodele.

– Na primer, ako jedna ustanova ne može da postigne da uradi skrining, dok druga može, ali nema neki aparat, onda to može da se uradi saradnjom između njih. Kvalitet zdravstvene zaštite može da se poboljša, a pacijenti će manje čekati na preglede i biće zadovoljniji. Trenutno imamo dve ekipe hitne pomoći koje uvek dežuraju, a kada se spojimo sa bolnicom na jednom mestu će se nalaziti i hitna pomoć i služba za prijem urgentnih stanja, pa će to bolje funkcionisati – kaže dr Momčilović.

Zbog čega je tačno odlučeno da se ukine decentralizacija zdravstva nije u potpunosti jasno, ali se u lekarskim krugovima može čuti priča da su zdravstvene vlasti nezadovoljne jer opštine i gradovi nisu u dovoljnoj meri finansirali domove zdravlja. S druge strane, protivnici centralizacije u zdravstvu smatraju da je novi-stari način rada samo namera vlasti da iz prestonice upravljaju važnim institucijama u manjim mestima, čak i tamo gde vladajuća koalicija nije na vlasti.