Žene u procesu tranzicije

Procenat nezaposlenosti žena u Srbiji iznosi 24 odsto, naspram 16 odsto nezaposlenih muškaraca, pokazuju podaci Ministarstva rada i zapošljavanja. Od ukupnog broja registrovanih nezaposlenih osoba u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, žene čine više od 50 odsto. Posebno zabrinjava činjenica da jedna trećina tih žena ima završenu srednju školu, a postoji i nekolicina njih sa zvanjem doktora nauka.

Pored problema nezaposlenosti, žene se suočavaju i sa velikom nesigurnošću kada je u pitanju zadržavanje posla koji obavljaju. Prema podacima „Ženskog centra za ljudska prava”, jedna od posledica privatizacije jeste to da su žene prve koje gube radna mesta, posebno one na visokim pozicijama do kojih i ovako sporije i teže dolaze od muškaraca. Najveći broj žena je zaposlen u sektoru usluga i industrije gde su plate niže. Žene takođe masovno rade „na crno”, i to na poslovima gde im ne teče radni staž i gde nemaju zdravstveno osiguranje. Poseban vid diskriminacije trpe mlade žene od kojih se u oglasima zahteva da izgledaju privlačno, a nije redak slučaj da im poslodavci postavljaju pitanja o njihovim planovima za udaju i rađanje dece.

„Nimalo zavidan položaj žena na tržištu rada zaostavština je snažnih turbulencija na svakom polju kroz koje je naša zemlja prošla devedesetih godina. Ekonomska i politička kriza dovele su do bitnog pogoršanja položaje žena u društvu. Obnavljanjem tradicionalnih i patrijarhalnih vrednosti, kojima se primat daje ulozi žene kao supruge i majke, pripadnice „nežnijeg” pola bivaju sve snažnije potiskivane iz ekonomske i političke sfere”, objašnjava kulturolog Dijana Kuzmanović. Obrušavanje ekonomskog sistema i zatvaranje brojnih preduzeća dovode do početka procesa privatizacije i oslobađanja viška radne snage iz doba socijalizma. Prelazak na tržišnu privredu posebno je pogodio žene. Žene koje ostaju bez posla kao „tehnološki viškovi” većinom imaju više od 40 godina. Najčešće nemaju mogućnost prekvalifikacije pa ih očekuju privremeni poslovi, poslovi bez ugovora o radu s minimalnim nadnicama. One se tretiraju kao jeftina, pasivna i potrošna radna snaga. „Situacija je više nego nezadovoljavajuća. Bila sam zaposlena u državnoj firmi preko dvadeset godina, ali usled tranzicije i neuspele privatizacije otpuštena sam kao višak uz krajnje simboličnu nadoknadu”, ističe Biljana Kostić (43) iz Beograda, bivša radnica jedne fabrike u Rakovici koja je u doba socijalizma odlično poslovala. „Poslednjih šest godina promenila sam nekoliko poslova na kojima nisam imala nikakvu sigurnost, prolazilo je i po godinu dana da su me poslodavci vodili kao neprijavljenu radnicu, a kada bi me i prijavili to bi bilo na minimalnu platu, što će se, naravno, bitno odraziti na moju penziju”, priča Biljana i dodaje da je posebno teško ženama srednjih godina pri samom nalaženju zaposlenja, kao i da su im na raspolaganju nimalo laki fizički poslovi sa najnižom zaradom.

Smanjenje socijalne uloge države rezultiralo je povećanim angažovanjem žena pri podizanju dece, a tržište je nemilosrdno i kada su u pitanju porodiljska odsustva, bolovanja zbog brige o deci itd. Kod nas tradicionalno pravo vlasništva nad bilo kakvom imovinom pripada muškarcima tako da su i na taj način žene ograničene činjenicom da ne poseduju početni kapital niti kreditnu sposobnost da započnu sopstveni biznis.

Tranzicija je dovela do dodatnog pogoršanja položaja žena na tržištu rada usled procesa privatizacije i restrukturisanja privrede. „Feminizacija siromaštva” posledica je smanjenja državnih dotacija, socijalne zaštite, ograničenog pristupa žena pozicijama moći, kao i bolje plaćenim poslovima. Neizbežan okvir ženinog delovanja je i očekivano ispunjavanje određenih društvenih uloga, pre svih, supruge i majke.

Borba za jačanje položaja žena u ekonomskoj sferi i podizanje kvaliteta njihovog života trebalo bi da obuhvati postojanje nacionalne strategije koja će raditi na eliminaciji svih oblika diskriminacije u oblasti rada, zapošljavanja, vlasništva, profesionalnog napredovanja i ekonomskog odlučivanja. Najteža i ujedno najvažnija promena jeste izmena potcenjivačkog stava prema ženskoj radnoj snazi, koja čini polovinu radno sposobnih građana Srbije.