Ukus trešanja

Ovo omiljeno voće dospelo je u naše krajeve iz Persije. Zabeleženo je da je prva stabla trešanja iz Azije u Evropu preneo rimski vojskovođa Lukul, kako bi i kod kuće mogao da uživa u sočnim plodovima koje je jeo za vreme svog ratničkog pohoda.

Tokom vekova, odgajivači su stvorili mnoge sorte pitomih trešanja. Ima ih krupnih i sitnih, slatkih i kiselih, žućkastih, ružičastih i tamnocrvenih, koje su najukusnije, a i danas se mogu pronaći stabla divlje trešnje, pretka svih pitomih vrsta. Sočni plodovi trešanja bogati su antioksidansima, karotenom – kojeg ima devetnaest puta više nego u jagodama, vitaminom Ce i kompleksom vitamina Be, voćnim šećerima i mineralima. Sto grama trešanja sadrži oko 200 miligrama kalijuma, 15 miligrama kalcijuma, pola miligrama gvožđa i 25 miligrama fosfora. Osobe sa viškom kilograma trebalo bi da iskoriste sezonu trešanja pošto je ovo voće niskokalorično: sto grama trešanja sadrži svega šezdesetak kalorija. Uživanje u plodovima trešanja utiče i na ublažavanje bola kod obolelih od artritisa, odlaže proces starenja, umanjuje rizik od pojave dijabetesa tipa dva i kardiovaskularnih bolesti, dok kisele trešnje poboljšavaju raspoloženje.

Pored plodova, i peteljke trešanja su veoma korisne. Bogate su taninom, organskim kiselinama i mineralima. Čaj od peteljki trešanja od davnina se koristi u narodnoj medicini za podsticanje lučenja mokraće i lečenje bolesti bubrega i bešike.

Plodovi trešanja veoma su osetljivi, tako da obična kiša može da im pokida tanku pokožicu i upropasti ceo rod. Kada kupujete trešnje, birajte jedre i čvrste plodove, tamnije boje (osim ako je reč o belim ili ružičastim trešnjama). Kvalitetne trešnje trebalo bi da imaju i čvrstu zelenu peteljku. Odbacite sve one čiji su plodovi smežurani, a pokožica pegava, trula ili bez sjaja. Previše sitni ili čvrsti plodovi znak su da trešnje nisu zrele i trebalo bi ih baciti, pošto ovo voće ne dozreva posle branja.

Trešnje bi trebalo čuvati u frižideru. Hladnoća im omogućava da duže ostanu sveže, a rashlađeni plodovi imaju i lepši ukus nego oni koji su zagrejani na sobnu temperaturu.

Pošto su bogate biljnim vlaknima, trešnje su dobre i za probavu. Međutim, posle njih ne bi trebalo piti vodu ni alkoholna pića. Najbolje ih je jesti kao zaseban obrok. Ako ih pojedete pre jela usporavaju izlučivanje želudačnih sokova i otežavaju varenje.

Za zimu se mogu sačuvati u obliku soka, pekmeza ili slatkog, ali se vitamini najbolje čuvaju ako plodove jednostavno zamrznete. Ponekad se dešava da tek kod kuće otkrijete da su trešnje koje ste kupili prepune crva. Ipak, ne morate ih baciti: potopite ih u hladnu vodu i sačekajte pola sata. Crvi će izmileti iz plodova i završiti na dnu posude, a voće se može iskoristiti za kuvanje džema ili pripremu kolača.

D. D.