Pirotske kafane po jevropejskoj mustri

Kako je izgledao kafanski život u Pirotu, šta se jelo i pilo za tamošnjim kariranim stolnjacima, zašto su kafane bile čvorišta društvenog života – samo su neka od pitanja na koja je odgovore pronašla Mila Panajotović. Tragajući po izvorima, arhivama i drugoj građi, ova istoričarka i viši kustos pirotskog Muzeja Ponišavlja pripremila je knjigu „Stare pirotske mehane i kafane”. U monografiji čiji se izlazak očekuje do kraja godine, autorka prati istoriju kafanskog života u ovom gradu od dvadesetih godina 19. veka do kraja Drugog svetskog rata. Zahvaljujući njenom trudu, čitaoci će moći da doznaju zanimljivosti o nastajanju poznatih pirotskih mehana, kafana, gostionica i hotela, uz podatke o njihovim vlasnicima, lokacijama i specijalitetima.

Mila Panajotović za „Politiku” kaže da najstariji sačuvani zapis svedoči da je u Pirotu 1825. godine postojala kafana u vlasništvu Hadži Neše Filipovića, u koju se sakrio jagodinski trgovac Stevča Mihailović od potere turskih vlasti. Kafanski život je, dodaje ona, postojao i pre toga, ali su se samo Turci bavili kafedžijskim poslom pri svojim hanovima, koji su, zapravo, preteče kafana u Pirotu. Posle oslobođenja od turske vlasti dolazi do ekspanzije, pa tako popis iz 1890. beleži 60 kafedžija, dok je 1911. godine mehandžijski esnaf brojao 54 člana, s tim da je bilo i mehandžija i kafandžija koji nisu bili u članstvu strukovnog udruženja.

„Esnaf su činili ugledni i bogati trgovci i zanatlije, kojima kafedžijski posao nije bio glavni izvor prihoda. To je i vreme kada nekada mala orijentalna varoš počinje da se razvija pod zapadnjačkim uticajem, pa kafedžije i hotelijeri nabavljaju stilski nameštaj, ogledala, trgovačke kase. Od alkohola, u ponudi je obavezno bilo crno i belo vino, stara kragujevačka šljivovica, komovica, peštansko pivo i francuski konjak. Osim dobre usluge i kvalitetne hrane, pića i muzike, nudile su se i igre za razonodu poput lutrije – tombole, bilijara s kuglama, ali i keglama, dok su karte bile obavezne. Leti bi ispred kafana, na trotoarima, bile postavljane stolice i stolovi s kariranim stolnjacima, a ambijent su krasile velike saksije s oleandrima”, navodi Mila Panajotović.

I gosti su bili raznoliki – od ljudi željnih društva, razgovora i dobre kapljice, kojima je odlazak u kafanu bio svakodnevni ritual, do onih koji su hteli da se pokažu pred svetom i pohvale bogatstvom, odećom, nakitom...

U Srbiji pa i Evropi toga doba, kafane su bile i čvorišta društvenog života. Tako su se i u Pirotu za kariranim stolnjakom razmenjivale novosti, ugovarani su poslovi i održavani razni skupovi – od skupštine zadrugara Pirotske vinogradarske zadruge, do zbora gradskog Industrijsko-električnog društva.

„Prve bioskopske predstave, boks-mečevi, cirkuske tačke, pozorišne predstave, politički zborovi, proslave esnafskih slava, nastupi pevačkih društava, zabave i igranke – svi ti događaji su se održavali u velikim kafanskim salama. Tako su pirotski građani priredili svečani doček svojim oslobodiocima oktobra 1918. u ogromnoj sali hotela ’Nacional’, koja je bila iskićena pirotskim ćilimima. Inače, Piroćanci, posebno seljani iz okolnih sela, u početku nikako nisu mogli da upamte ime tog hotela, pa su govorili – sretosmo se kude ’Civunal’”, navodi Mila Panajotović.

Neke druge kafedžije su pak davale nazive svojim objektima po junacima iz prošlosti (Devet Jugovića, Miloš Obilić, Knjaz Miloš) ili po bliskim i dalekim toponimima – Stara planina, Makedonija, Evropa, Abisinija, Amerika.

„Posle proglašenja kneževine Srbije kraljevinom 1882. godine, mnoge kafane u Pirotu su u čast tog događaja dobile nova imena, poput ’Srpski kralj’, ’Srpska kraljica’ i ’Kod srpske krune’”, kaže Mila Panajotović.

Tako je, dodaje, u čast kralja Milana Obrenovića nazvana i prva spratna gostionica po „jevropejskoj mustri” u Pirotu – „Kod srpskog kralja”. Nju je 1883. podigao ugledni pirotski trgovac jevrejskog porekla Raben Berah. Zbog toga, njega je u vreme srpsko-bugarskog rata 1885. pretukao jedan bugarski činovnik, zatraživši da se vlasnik popne i skine naziv sa zgrade. Ostao je upamćen Rabenov odgovor: „To ime je visoko, popnite se, pa ga vi izbrišite!”

Goveđina s dva umokca

Prema rečima Mile Panajotović, jedan članak iz novosadskog „Branika”, glasila Srpske narodne slobodoumne stranke, objavljen 1894. godine, najbolje ilustruje kafanski život Pirota toga doba. U tom tekstu se navodi:

„Hvale švajcarske i nemačke hotele da su neverovatno jeftini. Nisam iskusio, ali ne mogu da verujem, da u čitavoj Evropi ima jeftinijeg hotela, s boljom kujnom i bržom poslugom nego što je pirotski hotel ’Nacional’. Za ručak smo imali: čorbu, goveđinu (s dva ’umokca’), zelje, pečenje, testo, crnu kafu i vino. Razumite me dobro, od svega toga ne dosta, već mnogo, i taki ručak od osobe, dinar i po! Ko ne veruje, nek ide u Pirot, pa će videti.”