Secesija i priznanja Kosmeta su ništavi

Odluka Međunarodnog suda pravde u vezi sa nepotrebno postavljenim pitanjem nije pravno relevantna za konačno rešavanje pravnog statusa Kosmeta. Ta vrsta tzv. unutrašnje secesije koja je izvršena posle rezolucije 1244 jednostavno nije bitna i ona je kao takva irelevantna za međunarodno pravo. Zbog toga je taj sud i zaključio da time nije narušeno međunarodno pravo, jer to što je urađeno rezolucijom na kosovskoj skupštini nije dovoljno za povredu međunarodnog prava. Takve odluke ne mogu da naruše međunarodno, već samo unutrašnje uređenje Srbije, a to nije predmet međunarodnog suda. Pošto je nebitna, onda ona ni na koji način ne povređuje niti remeti međunarodno pravo, pa je zbog toga taj sud i zaključio da nešto što nije „opasno” za međunarodno pravo – nije mu ni protivno. Još prostije rečeno: Ne može biti bitno i protivno međunarodnom pravu nešto što je izglasano na nekoj lokalnoj skupštini, a čime se taj samozvani organ distancira od matične države i proglašava nekakvu svoju državu u vreme međunarodne uprave.

Matična država je bila sprečena da sačuva svoj puni kapacitet vlasti upravo zbog važenja navedene rezolucije UN. Ništavost secesije bitna je prevashodno za matičnu državu Srbiju i tiče se njenog suvereniteta, a ne međunarodnog prava. Međunarodno pravo je ono što je zapisano u rezoluciji 1244. Tu rezoluciju su donele i one države koje su za vreme važenja iste donele i sasvim suprotne odluke o tzv. priznavanju jednog subjekta koji je pod međunarodnom upravom.

Kako je moguće da jedna država u pogledu Kosmeta ima dve različite izjave: jednu o usvajanju rezolucije po kojoj je Kosmet sastavni deo Srbije i drugu o priznavanju suvereniteta Kosmeta i pored važenja te rezolucije? Pošto je izjavu volje datu kroz rezoluciju sada teško opozvati zbog Rusije i Kine i njihovog prava veta, onda su te države počele otvoreno da gaze, kako međunarodno pravo koje su i one same stvarale, tako i sopstvenu volju datu kroz tu rezoluciju. Zašto su priznanja i drugih država ništava i pored toga što nisu direktno glasale za rezoluciju 1244? Jednostavno, zbog toga što su one sve članice UN, i kao takve, dok su članovi, moraju da poštuju sve odluke SB UN, to jest rezoluciju koja pravno uređuje sadašnji status Kosmeta.

Dakle, ne može jedna država da istovremeno poštuje sve odluke SB UN, a da joj se samo jedna ne sviđa zbog toga što se ne dopada ni nekim drugim stalnim članicama SB. Zbog toga su sve članice UN obavezne da poštuju uspostavljeni poredak na Kosmetu koji je u skladu sa navedenom rezolucijom, a sve te njihove izjave o priznavanju ne mogu imati validan međunarodnopravni kapacitet jer takve izjave mogu da imaju samo interni značaj u vidu ličnog poštovanja tako uspostavljenog faktičkog suvereniteta koji nije i pravno potvrđen, a ne nikako značaj relevantne izjave sa međunarodnopravnim dejstvom.

Izjave svake države mogu biti različitog značaja i one su uglavnom političke prirode. Takve izjave sa političkom konotacijom ne mogu se konvertovati u pravno valjane akte sa međunarodnim dejstvom jer su suprotne međunarodnom pravu. Ne mogu dela i izjave koje ne dotiču međunarodno pravo biti pravno relevantne i one kao takve mogu da postoje, ali ne mogu stvarati nova prava u odnosu na Kosmet.

Najnovije pozivanje predstavnika Kosmeta u Helsinki ne može imati pravnog značaja jer nije u skladu sa međunarodnopravnim statusom Kosmeta. Pojedinačne želje evropskih zvaničnika i njihova zloupotreba funkcije koju vrše nisu izvor prava koji može da se odnosi na suverenitet države Srbije. To su samo pokušaji stvaranja nekakve slike bez pravnog osnova u dokumentima međunarodnog prava. Zašto bi oni toliko insistirali na dijalogu da to nije tako? Oni pokušavaju na svaki način da privole Srbiju da se dobrovoljno odrekne svoga suvereniteta nad Kosmetom i da tako zaokruže i pravno uobliče nasilno oteti deo teritorije. Zato je Vladimir Putin ovako objasnio status Kosmeta: Na toj teritoriji u važnosti je rezolucija 1244. I tačka. Sve drugo je obično lobiranje zvaničnika Srbije da nekako priznaju suverenitet Kosmeta u sadašnjim granicama.

Diplomirani pravnik