Većim porezom do manje plastične ambalaže

Novinar Jovan Memedović je snimio nekoliko vrlodobrih emisija za RTS o zagađenju naših reka plastikom, to jest o zagađenju mora i okeana ovom savremenom tekovinom. To znači da je reč o zagađenju planete.

Istovremeno, naučnici sve više povećavaju vreme za koje pretpostavljaju da je potrebno za razgradnju ove materije.

Pokušaji da se proizvodnja najlon kesa smanji time što se one u supermarketima naplaćuju su beznačajni. Isto tako je i reciklaža plastičnih boca u odnosu na njihovu proizvodnju zanemarljiva.

A u poslednjih nekoliko godina pojavile su se i plastične kutije za pakovanje hrane, za koje nikome nije palo na pamet da ih reciklira, iako su i one samo za jednokratnu upotrebu. Hrana bi mogla da se pakuje u papirnu ambalažu, kao što neki proizvođači pakuju mleko. Sada se prave i plastične gajbe, koje su dosta masivne. Nisam protiv proizvodnje plastike tamo gde je ona neophodna, na primer u medicini, ali sam protiv proizvodnje plastike za ambalažu za robu široke potrošnje, i to samo za jednokratnu upotrebu.

Sa ovim problemom ne susreće se samo naša zemlja. To je problem čovečanstva. Svet mora da preduzme neke radikalne korake da se spasi od ovog zagađivanja.

Kako bismo mi mogli da smanjimo upotrebu plastike? Mogli bismo, na primer, da uvedemo porez proizvođačima plastike na ime zagađivanja okoline, i to toliki da ovaj posao postane neisplativ, to jest da se više isplati prati upotrebljene staklene boce nego proizvoditi nove plastične. A upotreba staklenih boca je praktično neograničena. Našim primerom bi krenule i druge zemlje, a mi bismo bili prvi u svetu koji bi učinili veliki korak za spas planete.

Nebojša Banić,
Zemun