Tokovi novca mimoišli samo centar za genetiku

Kragujevac – Deo ovdašnje opozicije tvrdi da je republička vlast zanemarila Kragujevac otkako je za gradonačelnika, krajem 2014. godine, izabran Radomir Nikolić. Objašnjavaju to njegovom nesposobnošću, ali i navodnim političkim trvenjima između predsednika Aleksandra Vučića i njegovog prethodnika Tomislava Nikolića.

Zagovornicima ove teze, činjenice, međutim, ne idu u prilog. Osporavaju ih mnogobrojna i obimna ulaganja države u Kragujevac, od izgradnje republičkog Data centra i Palate pravde, do infrastrukturnog opremanja „Majnd parka”, velike industrijske zone u kojoj posluju „Simensovi” kooperanti. Reč je o investicijama vrednim nekoliko desetina miliona evra. Uzgred rečeno, i jedan od najžešćih kritičara lokalne vlasti, bivši gradonačelnik Veroljub Stevanović je rekao da je država na račun grada, otkako ga vodi mladi Nikolić, uplatila oko 20 miliona evra.

Jedan od argumenata opozicije je i to što važni putevi mimoilaze grad, ali je pitanje marginalizacije Kragujevca u tom smislu diskutabilno, budući da strateške saobraćajnice prolaze blizu prve prestonice moderne Srbije. Do Koridora 10 nema ni 30 kilometara, a auto-put „Miloš Veliki” je udaljen svega nešto više od 50 kilometara. Te relacije su danas gotovo beznačajne. Uostalom, Kragujevčani koji žive u Evropi, Americi ili Kanadi putuju i po nekoliko sati do posla, svakog dana.

Škakljivo pitanje u vezi sa investicijama u Kragujevcu dolazi iz netransparentne sfere srpske politike u kojoj se vešto skrivaju i privatni interesi i tokovi novca. Naime, ako je država već stala iza Kragujevca, a vrh Srpske napredne stranke iza gradonačelnika Nikolića, zašto je, onda, ovde obustavljena gradnja centra izvrsnosti sa bankom matičnih ćelija, naučnog instituta koji pretenduje da postane jedan od najvećih nacionalnih projekata u poslednjih dvadeset, trideset godina.

Ministar prosvete Mladen Šarčević je rekao da je do problema sa gradnjom naučnog centra došlo pre svega zato što firma „Banković” nije imala dovoljno kapaciteta da završi započeto. Ipak, kako je takvo preduzeće uopšte dobilo ovako veliki posao? Ako Evropska banka, finansijer projekta vrednog 14 miliona evra, nije stavila primedbe na izbor izvođača radova, da li je onda Jedinica za upravljanje projektima Vlade Srbije trebalo da zna o kakvoj firmi je reč, to jest da preduzeće „Banković” ne raspolaže potrebnim građevinskim i kadrovskim potencijalima.

Za razliku od naučnog centra, firma „Banković” je u Kragujevcu uspešno završila gradnju „Kreativnog parka” i ambulante u Šumaricama, a participirala je i u drugim projektima koje je finansirala fondacija na čijem je čelu bivša prva dama Srbije. Fondacija „Dragica Nikolić” uložila je u razvoj Kragujevca gotovo tri miliona evra.

Maja 2017. godine, nakon osveštanja hrama Svetog velikomučenika Dimitrija u Bajčetini, zadužbine porodice Nikolić, Bobanu Bankoviću, vlasniku firme „Banković”, uručena je gramata. Ovo vredno crkveno priznanje dodeljeno je i drugima koji su učestvovali u gradnji bogomolje, pa i Goranu Kojoviću, osnivaču firme „Jezero lejk”.

Tomislav Nikolić je 2016. položio kamen temeljac za izgradnju centra izvrsnosti s bankom matičnih ćelija u Kragujevcu. Tom činu je prisustvovao i Nebojša Arsenijević, jedan od inicijatora ovog projekta. Za smenu sa mesta rektora Univerziteta u Kragujevcu Arsenijević je, između ostalih, optužio i Slavicu Đukić Dejanović, koju je jedan dnevni list, baveći se temom izgradnje Kliničkog centra u Nišu, u tekstu od 26. decembra 2013, pod naslovom „Slavica Đukić Dejanović namestila posao kumu?”, doveo u vezu s vlasnikom firme „Banković” Bobanom Bankovićem. Ovaj biznismen je tim povodom rekao da poznaje pomenutu političarku iz Kragujevca, ali da njih dvoje „nisu ni u kakvim rodbinskim, ni kumovskim vezama”.

Ponekad je na meti cela porodica Nikolić, ali većina kragujevačkih opozicionara kritikuje isključivo Radomira Nikolića, tvrdeći da je on glavni krivac što grad ne napreduje željenom brzinom. Druge političare, pa i biznismene koji utiču na investicije u Kragujevcu, gotovo da i ne pominju. Tokovi novca ne smeju biti ugroženi.