Suverenitet krompira

Stvar je dogurala do Ujedinjenih nacija, a kako i ne bi kada je i sedište naroda sveta na njujorškom Ist Riveru proglasilo 2008. godinom krompira. U ključnom globalno gladnom trenutku nije se, međutim, nijednom glasalo o suverenitetu ove krtole, pa je u nedostatku merodavne rezolucije došlo do oštrih reči na najvišem nivou između Čilea i Perua, dve ravnopravne članice UN.

Ministar inostranih poslova Perua Hose Antonio Garsija Belaunde je vrlo izričit: „Ceo svet dobro zna”, rekao je juče, „da je krompir nastao u Peruu i da je Evropu u ratovima spasao od gladi. Čileanci su za nama zakasnili nekoliko vekova, a sada se prikazuju kao neka konkurencija. Srećom, svet zna da je krompir naš.”

Znao ili ne znao, tek Čile je odlučio da patentira kao svoje 60 sorti krompira, što je u Peruu izazvalo pobunu i u narodu i u rukovodstvu.

Najpoznatiji politički kolumnista Sezar Hildebrant, koji je do sada zbog oštrih političkih komentara šesnaest puta skidan sa TV programa i otpuštan iz novina, po krompirskom pitanju zauzeo je zajednički stav sa kormilarima Perua. Čile bi, kako je optužio susednu zemlju, da izbriše sedam milenijuma autorskih agrarnih prava Perua. Buntovnom kolumnisti pridružili su se agronomi, istoričari, antropolozi, arheolozi, vlast i opozicija – Patriotski front za odbranu krompira je, kako to s ponosom ističu niži novinarčići koji Hildebrantu nisu ni do kolena, jedinstven.

Uprkos čvrstini peruanskih principa, Čileanci se ne daju omesti u svojim planovima da od suseda „otmu patriotsku krompirsku baklju”. Ministarka poljoprivrede Marigen Horkol u Čileu tvrdi, pozivajući se na statistiku, da 99 odsto krompira koji se danas gaji na svetu ima genetsku vezu sa čileanskom, a ne peruanskom krtolom. Inicijativu da i Čile osvoji malo od krompirske slave potegao je profesor agronomije na Univerzitetu Austral, osamsto trideset i pet kilometara južno od prestonice Santjaga.

„To je inicijativa da se upiše ono što pripada samo našoj zemlji. Sorte iznikle sa našeg tla, deo su našeg nacionalnog bogatstva”, rekao je ovaj naučnik čileanskim medijima.

I dok pojedine patriotske trube prizivaju daleku istoriju tvrdeći da je čileanska krtola stara 13 milenijuma, drugi, „internacionalisti” priznaju da u vreme kada je pod zemljom izrastao prvi krompir, andski starosedeoci, narodi Kečua i Ajmara nisu znali za granice između Bolivije, Perua, Čilea i Argentine. Nehajni prema autorskim pravima slatko su jeli hranljivu krtolu na planinskim visovima, gde bilo šta drugo teško može da izraste. Peruanci se međutim zaklinju u naučnu potkovanost teorije da je prvi krompir potekao sa tla oko obale jezera Titikaka (najviše jezero na svetu na nadmorskoj visini od 3.800 metara) koje se prostire na granici između Bolivije i Perua. Pre bi, po njima, stoga, Bolivija mogla da potegne nacionalno pravo na krompir, nego Čile. No Bolivija se, zasad, drži po strani od ovog krompirskog rata. Ophrvana problemima sa poskupljenjem hrane i „secesionističkim pokretima otpočetim u bogatoj provinciji Santa Kruz”, rešila je da „nacionalno krompirsko pitanje do daljnjeg zamrzne”. U pijačnim barometrima prestoničkog dnevnika „Rason” međutim, zabrinuto se konstatuje da cena ove nacionalne namirnice drastično raste. To izaziva negodovanje potrošača, pogotovo što je krompir „autohtono povrće”, pa se prodavci ne mogu pravdati porastom cena na svetskom tržištu. Tu se već može nazreti iskra nacionalnog bolivijskog pokreta za suverenitet krompira.

Šta će tek biti ako se imperija Mekdonaldsa, koja podjednako, možda i više, voli krompir od južnoameričke nesložne braće, priseti da bi i ona mogla da ga proglasi svojim nacionalnim nasleđem. Danas se krompir gaji na celoj planeti, a nekadašnje carevine pirinča, Kina i Indija, postale su njegovi najveći proizvođači. Zemlje na evropskom severu i istoku najviše ga konzumiraju po glavi stanovnika. U velikim količinama jedu ga i u Ruandi.

No, nije prvi put da birokratska neupućenost Ujedinjenih nacija proizvede šire regionalne tenzije. Na inicijativu sedišta u Njujorku, u peruanskoj prestonici osnovan je međunarodni institut za krompir. Njegov zadatak je da kod lokalnog stanovništva podstiče sađenje starih i retkih sorti. Peru se diči da na svom tlu još uvek čuva znanje o 3.000 vrsta krompira. To će velikodušno podeliti sa celom planetom, ali nikada Čileu neće dozvoliti da registruje „otetih” 60 vrsta. Krompirski rat po mnogo čemu podseća na prethodni koji još tinja. Ni dan-danas se ne zna ko može da polaže pravo na andsku rakiju od loze „pisko”. Ljuti dvoboj sada je još začinjen slatkim krompirom. Smesa je, kažu, eksplozivna.