Kapital protiv pluća planete

Kao potomak naroda Ašaninka iz Peruanske Amazonije, osećam užas koji je zadesio moje sunarodnike, ali i celu planetu, u ovim požarima izazvanim zarad sticanja profita multinacionalnih kompanija.

Bila je 2002. godina, suvi period u Amazoniji, daleko suvlji nego što je to danas. Obametantatsiri: veliki učitelj plemena Ašaninka, obraćajući se narodu, podsećao ih je na značaj povezanosti sa teritorijom. Govorio je o značaju borbe zarad odbrane zemlje i dostojanstva, odbrane svog hrama: džungle. Dok je pričao izvadio je svoj dobro uvijeni tabako, zapalio ga uz pomoć vatre koja je bila u samom centru kruga i udobno se smestio u turski sed. Plačnim glasom je počeo da nas moli, kada pođemo u svet „bespotrebnih kula”, kako je nazivao periurbana i urbana naselja, da nas ne povuče sa sobom Demon novca ili Bog belog sveta, koji tera ljude da izgube svoj identitet. Taj Demon, koga Ašaninke nazivaju Zohori, vlada Pištaki ljudima – Belim vampirima, koji su naselili zemlju Amazonije krajem petnaestog veka. Pogleda me tada ispod oka, dajući mi do znanja da i ja imam te krvi.

Amazonija je bila ugrožena mnogo pre nego što je prašumu pre tri nedelje počeo da pustoši aktuelni požar, koji se iz Brazila proširio i na druge države regiona. Domorodačke zajednice bore se sa ilegalnom eksploatacijom, sečom šume i gubitkom svoje zemlje, svog doma i svog identiteta od momenta „otkrića Amerike”, 12. oktobra 1492. godine, odnosno od momenta kada je kapitalizam otkrio Ameriku. Amazonija ne predstavlja samo pluća planete, dom autohtonih naroda, najraznovrsnije flore i faune, već i izvor velikog bogatstva multinacionalnih kompanija. Što su bogatiji izvori prašume, što su bogatije reke, zemlja i podzemlje, to je reč o većim kapitalističkim interesima.

„La Selva”, poznatija Evropi kao Amazonija, jeste površina koja obuhvata 5,5 miliona kvadratnih kilometara. Naseljena je najmanje 11.000 godina i danas broji 34 miliona ljudi. Skoro tri miliona su domoroci, sastavljeni od 420 različitih plemena, od kojih oko 60 živi u potpunoj izolaciji i predstavljaju najugroženiju vrstu kišnih prašuma. Kao što je već uveliko poznato, Amazonija sadrži trećinu primarnih svetskih šuma i kroz reku Amazon i njene pritoke obezbeđuje 20 odsto sveže vode na planeti Zemlji. Šuma apsorbuje više ugljen-dioksida nego što emituje i oslobađa kiseonika. Krčenjem šuma smanjuje se kapacitet apsorpcije ugljen-dioksida, koji je glavni sastojak gasova staklene bašte, čije povećanje utiče na globalno zagrevanje, odnosno na glavni okidač ubrzanih klimatskih promena. Ova gigantska biohemijska mašina daje nam predstavu o njenoj važnosti i objašnjava zašto se ova prašuma naziva plućima sveta. Drugim rečima, Amazonija predstavlja ekološko blago napadnuto od strane kapitalizma, prevashodno u obliku seče šuma, stvarajući na taj način ekocid globalnih razmera.

Imperijalističke multinacionalne kompanije proždiru Amazoniju zbog sadnje GMO soje, te je to glavni razlog zašto se devedesetih godina prošlog veka potencirala vegetarijanska ishrana i dobrobiti soje. Danas im ona pre svega služi za masovno hranjenje stoke, pilića i drugih životinja čije meso završava na policama supermarketa, ili na šalterima brze hrane i ostalih predstavnika instant-kulture. Potom, Amazonija je prostor bogat mineralima, rudama, ali i naftom. Samo u „strogo zaštićenom” delu Amazonije odobreno je više od 800 mesta za podizanje rudnika, dok trenutno 6.800 čeka odobrenje, što je dovelo do fragmentacije habitata i uništavanja domorodačkog naroda.

Još jedna industrija koja preti postojanju Amazonije jesu hidroelektrane. Prema podacima vodećih NVO, u toku 2016. godine postojalo je oko 200 brana za proizvodnju energije. Porast broja brana u ovom podneblju ugrožava prirodni tok reka, menja prirodne cikluse i rizikuje ugrožavanje riba, dok potraga za „crvenim zlatom”, odnosno sečom mahagonija još ne jenjava, kao i u vreme groznice kaučuka u toku 19. veka i početkom 20, kada su ubijene hiljade domorodaca. Uz to treba dodati i masovnu seču biljke ajavaska, koja je jedna od glavnih komponenti amazonskog šamanizma i spiritualnosti, ali sa razvojem duhovnog biznisa u Amazoniji, kao i u ostatku sveta, polako nestaje iz svog habitata.

Amazonija je najveća tropska šuma, najveće rudarsko područje i glavni bioenergetski rezervat na planeti. To je jedna od rajskih teritorija naše planete, koja je već vekovima ugrožena od strane onih kojima je profit religija. Takav mentalitet dovodi do svih spomenutih problema i genocida nad starosedeocima.

Svetska federacija pejzažne arhitekture – Pejzažna arhitektura bez granica, čiji sam aktivni član i predstavnica za Evropu, trenutno intenzivno radi na idejama za revitalizaciju amazonskog područja, koje je zahvaćeno najvećim požarom izazvanim do sada.

Redovni profesor univerziteta