Hitlerov pohod na slobodni svet

Prošlo je tačno osamdeset godina otkako su, u petak 1. septembra 1939, stanovnike Vjelunja i drugih poljskih gradova blizu granice s Nemačkom, oko pet časova ujutru, probudile eksplozije i zvuk bombardera. „Iznenada su se pojavili nemački avioni. Čule su se eksplozije, vatra iz mitraljeza, bilo je mrtvih”, sećao se Vladislav Bartoševski, ministar inostranih poslova Poljske. Napadom na nekoliko poljskih aerodroma, kao i na skladište municije na ostrvu Vesterplate, u blizini Gdanjska u zoru 1. septembra počeo je napad nacističke Nemačke na Poljsku. Ujedno, ovaj događaj označio je i početak Drugog svetskog rata, najvećeg i najsurovijeg sukoba u ljudskoj istoriji, koji je trajao šest godina i odneo više od 75 miliona života.

Invazija na Poljsku je počela bez formalne objave rata, a povod je bio navodni napad poljske vojske na nemačke jedinice i radio-stanicu u blizini grada Glajvica: „Poljska je večeras prvi put napada našu teritoriju i njihova regularna vojska je otvorila vatru. Od jutros u 5.45 časova uzvraćamo. Na bombe ćemo odgovoriti bombama”, rekao je Adolf Hitler u svom obraćanju naciji. Kasnije će se utvrditi da je taj „napad” poljske vojske u stvari bilo delo nemačke obaveštajne službe i da su ga izveli pripadnici SS jedinca obučeni u poljske uniforme kako bi pronašli opravdanje za početak rata. Dva dana kasnije – 3. septembra, kao odgovor na ovu invaziju, Francuska i Velika Britanija objavile su rat Nemačkoj, čime je on prerastao u svetski rat.

Ali, sukob je imao mnogo dublje korene i predistoriju. Njegova osnova ležala je u nezadovoljstvu Nemaca ishodom Prvog svetskog rata i željom za osvetom zbog navodnih „nepravdi” koje su joj učinjene. To je naročito došlo do izražaja posle dolaska Adolfa Hitlera na vlast 1933. godine. On je otvoreno izigravao odredbe Versajskog mira, jačao vojsku i počeo da se agresivno ponaša prema susedima. Već 1938. godine, pozivajući se na pravo naroda na samoopredeljenje, Nemačka je pripojila Austriju, čime je ova država prestala da postoji. Iste godine, pozivajući se na navodnu „ugroženost” nemačke manjine u Čehoslovačkoj, Hitler je najpre Nemačkoj pripojio Sudetsku oblast, a potom i okupirao preostali deo Češke. Nažalost, velike sile u početku su mu popuštale verujući da će tim ustupcima zadovoljiti Hitlera i sprečiti izbijanje novog rata. Tako su „Minhenskim sporazumom” iz 1938. godine Velika Britanija i Francuska praktično žrtvovale Čehoslovačku.

To je bila pogrešna i sebična procena koja je imala suprotan efekat. Već sledeće godine, Hitler je pažnju usmerio na Poljsku. Povod su bile njene istočne granice koje su, po mišljenju nacista, povučene na štetu Nemačke i velika luka Gdanjsk, koja je posle 1919. bila pod pokroviteljstvom Lige naroda i u carinskoj uniji s Poljskom, a u kojoj su Nemci činili većinu. U osvit napada na ovu državu, Nemačka je sa Sovjetskim Savezom sklopila „Pakt o nenapadanju” (sporazum Ribentrop–Molotov), čiji je tajni deo podrazumevao i podelu Poljske između ove dve države. Većina istoričara slaže se da je Hitler ovim sporazumom želeo da „kupi vreme”, odnosno da osigura mir na istoku, dok ne „obavi posao” u ostatku Evrope, dok je ostala nepoznanica da li je i Staljin „kupovao vreme” ili je zaista verovao da ga Nemačka neće napasti.

Kad je zadovoljio Staljina i testirao neodlučnost zapadnih sila, Hitler je procenio da je nastupio trenutak za napad. Nemačka je s 1.500.000. vojnika napala Poljsku, čija vojska nije bila u mogućnosti da pruži dugotrajan otpor. Ovo tim pre što Velika Britanija i Francuska i pored objave rata Nemačkoj nisu preduzele odlučne akcije i pružile konkretnu pomoć Poljskoj, već se odlučile na ograničenu pomorsku blokadu. U skladu sa sporazumom Ribentrop–Molotov, Sovjetski Savez je 17. septembra s istoka napao Poljsku, čime je sudbina ove države bila zapečaćena. Nemačke trupe su već 21. septembra ušle u Varšavu, a poslednji otpor poljske vojske utihnuo je 6. oktobra.

Ostalo je uglavnom poznato. Pošto su Velika Britanija i Francuska oktobra 1939. odbile Hitlerovu ponudu za mir, Nemačka je sledeće godine napala i okupirala Dansku, Belgiju, Holandiju, Luksemburg i Norvešku, koja je dugo pružala otpor, a na zaprepašćenje čitavog sveta juna 1940, posle samo mesec dana otpora, okupirana je i podeljena Francuska.

Tako je počeo rat koji je odneo više od 75 miliona života i čije se posledice do danas osećaju. Rat je, konačno, završen 2. septembra 1945. kapitulacijom Japana i pobedom antifašističke koalicije koju su činili SSSR, SAD i Velika Britanija, kao i njihovi saveznici. U ovom ratu i naš narod je podneo ogromne žrtve i masovnim otporom okupatoru doprineo pobedi saveznika.