I najgori zločinac ima pravo na odbranu

Postoje mnogobrojni dokazi, kao i priznanje osumnjičenog Davora P. (35) iz Jabukovca kod Negotina da je početkom meseca u ovom selu izvršio četvorostruko ubistvo, pa ipak njegova krivica tek treba da bude dokazana. Advokat koji je osumnjičenom dodeljen po službenoj dužnosti moraće, shodno struci i etici, Davora P. da brani profesionalno, ostavljajući po strani emocije i empatiju. Na isti način, branioci će morati da zastupaju i „bračni par iz pakla” – Milevu Martinov i Nenada Petrovića koji su optuženi da su zverski mučili devojku Jelenu V., kao i majku koja je prošle nedelje ostavila tek rođenu bebu u kontejneru i Safeta S. uhapšenog u četvrtak pod sumnjom da je zadavio nevenčanu suprugu Violetu N., majku sedmoro dece.

Kako kažu „Politikini” sagovornici koji su zastupali okrivljene za najteža krivična dela – advokat brani čoveka, a ne delo koje je počinio.

Beogradskog advokata, a sada predsednika Advokatske komore Srbije, Viktora Gostiljca malo ko je razumeo i podržao kada je 2015. godine prihvatio da pred sudom zastupa Dragana Đurića, optuženog za ubistvo petnaestogodišnje Tijane Jurić. Pre njega, mnogi branioci su to odbili.

Ta odbrana bila je i ostala u domenu prava i zakona, od početka do kraja postupka i to je ono što je važno. Njeno težište bilo je na pravnoj kvalifikaciji ovog krivičnog dela, ali to ja sada neko drugo pitanje. Odijum javnosti je, opravdano, bio ogroman ali sami učesnici krivičnog postupka pokazali su veliku odgovornost, a oštećeni i veliku snagu, da se to suđenje odvija bez smetnji. U svakom slučaju, dobro je što je taj predmet popalio alarme u našem društvu i što je doveo do obezbeđivanja pravovremene reakcije u takvim slučajevima. Naravno, zločin je stari saputnik čovečanstva i uvek će se dešavati da se poklope, učinilac, žrtva i zao čas – navodi Gostiljac za „Politiku”.

Komentarišući shvatanje javnosti da advokati brane krivično delo, a ne čoveka koji ga je počinio, naš sagovornik kaže da je to, svakako, laička percepcija, koja jasno govori o nepoznavanju suštine advokatske profesije i uloge branioca u krivičnom postupku.

– Uvek se nađem zatečen ovakvom logikom koja poslenike jedne humane i časne profesije poistovećuje sa izvršiocem krivičnog dela, i još veruje u to. Jer, kako se može i pomisliti da advokat, čovek od zakona, opravdava zločin i stavlja se u njegovu ravan? Advokatura, kada je čista, ona je uzvišena. Kada brani nevinog, ona je to sigurno, a kada brani krivca, još i više. Reč je o odbrani zakona i Ustava, koji okrivljenom garantuju određena prava i koja su brana od samovolje države. Ta prava, i advokat koji ih brani, su jedino što građaninu koji je počinio krivično delo (ili nije), preostaje – naglašava Gostiljac.

U krivičnim predmetima, objašnjava, ne smatraju se opravdanim razlozima za odbijanje odbrane lične osobine okrivljenog, vrsta krivičnog dela i visina zaprećene kazne, način odbrane okrivljenog, gnev koji je krivično delo izazvalo u javnosti i ponašanje oštećenih. Razlozi zbog kojih advokat treba ili je dužan da odbije odbranu odnose se na razne okolnosti: ako ga je preporučila suprotna stranka, ako je kao sudija ili tužilac postupao u tom predmetu, ako je zahtev klijenta u očiglednoj suprotnosti sa pozitivnim propisima, ako nema dovoljno znanja i iskustva iz konkretne pravne oblasti i tome slično.

Iako je pravilo da advokat ne sme da uskrati odbranu, na novinskim stupcima ostalo je zabeleženo da većina branilaca nije želela da pruži svoju profesionalnu pomoć Ani Filipović i Mališi Jevtoviću, majci i očuhu trogodišnje Katarine Janković nad kojom su se roditelji iživljavali do smrti. Činjenica da se Jevtović seksualno i fizički iživljavao nad bespomoćnom devojčicom, dok je njena majka sve to gledala, bila je ono što je odbijalo advokate.

Prema navodima pojedinih medija, nekoliko advokata odbilo je krajem maja ove godine da zastupa Gorana Jankovića iz Novog Sada, optuženog za ubistvo supruge Mirjane (32) i njenih roditelja Branislava (57) i Nade (57) Pajić. Jedan poznati krivičar, koga je porodica pokušala da angažuje, odustao je da pruži Jankoviću advokatsku pomoć kada je u toku razgovora sa njim uočio njegovo hladnokrvno i opušteno ponašanje, bez trunke kajanja. Zato je osumnjičenom za trostruko ubistvo dodeljen advokat po službenoj dužnosti.

Beogradski advokat Goran Pajić, koji zastupa Obrena Zirojevića, optuženog da je u januaru 2015. godine u svom stanu u beogradskom naselju Mirijevo najpre ubio Draga Mašulovića, a zatim iskasapio njegove udove, kaže da advokat, kao i svaki drugi profesionalac, mora da se distancira od slučaja u kojem postupa.

– Zamislite da lekar svaki put kada operiše pacijenta ili on premine zbog bolesti koja nije mogla da bude izlečena, to „odboluje”, odnosno dozvoli da ga savladaju emocije. Nijedan doktor neće ostaviti na operacionom stolu pacijenta iako zna da je on kriminalac. Tako je i sa advokatima koji u svom profesionalnom radu treba da isključe empatiju i emocije. Oni moraju da se izbore da osumnjičenom ne budu uskraćena prava na zakonitu odbranu, koja su mu zagarantovana Ustavom i zakonom. Za sve važi pretpostavka nevinosti, pravilo da niko nije kriv dok ne bude pravosnažno osuđen. Svako ima pravo na odbranu i da se postupak protiv njega vodi po zakonu. Advokati ne pravdaju delo koje je osumnjičeni počinio, nego daju sve od sebe da se protiv okrivljenog dokazi prikupljaju u skladu sa zakonom, a potom i da se na isti način protiv njega vodi postupak – navodi Pajić.

Kao profesionalac, kako kaže, prihvata činjenicu i da će ubica njegovog dobrog prijatelja i kolege Dragoslava Ognjanovića imati pravo na odbranu i da će ga neko od njegovih kolega zastupati profesionalno.

– Javno smo rekli da će, ukoliko bude otkriven, Mišin ubica imati odbranu koja će biti kvalitetna i da se neće razlikovati on one koja se pruža drugim osumnjičenima – zaključuje Pajić.