Umetnost mora da živi

U Muzeju makedonske borbe u Skoplju, predstavljeni su, od 29. avgusta, radovi 30 umetnika iz Srbije koji su izlagali u prostoru Galerije ’73 (postavka traje do 11. septembra). Na ovaj način, u godini svog jubileja (pola veka postojanja), Galerija’73  ponovo prevazilazi formate lokalnog izlagačkog prostora.

– Galerija je obično bila domaćin umetnicima. Ali, umetnost treba da živi i posle izložbe. U našoj galeriji samostalno su izlagali najeminentniji umetnici s naše likovne scene, od akademika, profesora akademija umetnosti do perspektivnih umetnika mlađe generacije. Pošto je praksa da umetnik koji je u proteklom periodu izlagao kod nas po završetku svoje izložbe pokloni jedan svoj rad za kolekciju, iz godine u godinu naša zbirka postajala je sve obimnija i ozbiljnija. Ali, umesto da njihova dela čuvamo u fundusu galerije, skrivene od očiju javnosti, mi smo se potrudili da te slike upozna i neka nova publika van ovog prostira. Kroz njihovo prezentovanje unapređuje se kulturna saradnja u regionu – izjavila je Mirela Pudar, direktorka Galerije ’73.

Trudeći se da sačuva izvornost koju su samim činom osnivanja Galerije ’73 postavila najveća imena naše kulturne scene sedamdesetih godina prošlog veka, kreativni tim ove galerije započeo je povezivanje s istomišljenicima van granica naše zemlje. Njih je, u ovom trenutku, mnogo.

Na prvom regionalnom predstavljanju umetničkog fundusa u Muzeju Hercegovine u Trebinju publika je uživala u odabranim delima 24 umetnika iz zbirke ove galerije. Nedavnom izložbom u galeriji „Pistoriho Palace” u Bratislavi, glavnom gradu Slovačke, takođe je predstavljeno najbolje što galerija u ovom trenutku ima, a što je naišlo na veliku podršku kulturne i umetničke javnosti, kao i ambasade Republike Srbije u Slovačkoj i ambasade Republike Slovačke u Beogradu.

S obzirom na to da su sve bivše jugoslovenske republike vezane za ovu galeriju, jer su njihova najveća likovna imena u njoj imala svoje samostalne izložbe, usledio je poziv i iz Srpskog kulturnog centra u Puli.

– Konačno mi se ispunila želja da posetimo i Makedoniju, jer gradska opština Čukarica neguje dugogodišnje pobratimske veze s Kumanovom. Verujem da će nakon toga uslediti i Evropa i velike galerije – otkriva direktorka galerije svoje ambiciozne planove.

Možda zvuči pretenciozno, ali njen je cilj da Galerija ’73 postane institucija koja će se predstaviti na raznim meridijanima pred novom publikom i u drugačijim prostorima.

Naravno, pod sloganom „Kultura je dostupna svima”, vrata ove ustanove otvorena su svim generacijama, sa svih podneblja. Iako fizički nije smeštena u centru grada, ona je, prema oceni mnogih umetnika, jedna od najznačajnijih, a možda i najlepših izložbenih prostora u našoj prestonici jer je svako delo u fokusu posmatrača, bez obzira u kom se delu nalazilo.

Od svog osnivanja 1973. godine, do danas, predstavlja kultno mesto okupljanja umetnika različitog senzibiliteta.

„Novonastanjeni umetnici, intelektualci, pisci, slikari, vajari, sineaste obreli su se u gradskom ambijentu u kome nije bilo nijedne aktivne kulturne institucije. Na njihovim neformalnim sastancima odlučeno je da se naselju nazvanom po Matiji Banu nađe prostor za umetničku galeriju. Kao najpogodniji, pokazao se veliki, nefunkcionalni hodnik u zgradi društveno političkih organizacija, na uglu ulica Požeške i Blagoja Parovića”, zapisao je Đorđe Kadijević, jedan od njenih osnivača.

Posle prve, usledila je druga izložba, zatim treća i tako redom. Ne samo da je improvizovana galerija brzo stekla publiku, već i renome. Zaslugom angažovanih organizatora, u njoj su izlagali svoja dela istaknuti umetnici, ne samo Beograđani, već i oni iz drugih kulturnih centara tadašnje države, pa čak i stranci. Dugačak je spisak onih čija su dela ovde izlagana: Sava Šumanović, Mića Popović, Đorđe Krstić, Milena Pavlović Barili, Zoran Petrović...

Već osamdesetih godina Galerija ’73 stekla je mesto među renomiranim beogradskim galerijama.

Sve što je u njenom radu postignuto bilo je plod voluntarističkog entuzijazma umetnika i kulturnih radnika. Posle dvehiljadite, gradska opština Čukarica preuzela je nadležnost njenog održavanja i finansiranja programa. Đorđe Kadijević je istakao da je već istorijska Galerija ’73 postala ravnopravna sa svim gradskim galerijama.