Slikarska ostavština Đure Jakšića

Ostao je upamćen kao Đura, a u stvari pravo ime mu je bilo Georgije. Prva asocijacija na njega uglavnom su poezija i druga književna dela, a jednako uspešan bio je i kao slikar. Što zbog nezavidne finansijske situacije, što zbog spleta životnih okolnosti, dosta je lutao i selio se, ali i pored toga Đura Jakšić iza sebe ima dragocenu umetničku ostavštinu. Upravo na mestu gde je redovno imao sto u nekada čuvenoj kafani Dardaneli„”, a gde je kasnije podignuta Hipotekarna banka (današnji Narodni muzej) priređeno je vođenje kroz izložbu Đura? Jakšić ? između mita i stvarnosti”.

U Velikoj galeriji Narodnog muzeja kustoskinja Milica Cicimil, koja je i bila vođa kroz izložbu, nije govorila samo o izloženim Jakšićevim delima. To je bilo i svojevrsno imaginarno putovanje kroz život, svakodnevicu i stvaralaštvo ovog srpskog pisca i slikara iz 19. veka. Đura je slikao portrete, religiozne i istorijske teme. Uglavnom je portretisao sebi bliske osobe.

- Naslikao je veliki broj portreta ali su mu pojedini poručioci vraćali radove jer nisu dobili šta su očekivali. Nisu izgledali lepše od onog kakvi su zaista - objašnjavala je Cicmilova.

Kao i u portrete i u radove religiozne i istorijske tematike Jakšić je unosio ono što proživljavao, ali i osobe koje poznaje. Tako je na ikonostasu u Srpskoj Crnji uneo likove nekih bliskih ljudi. To je bio jedan od razloga što se njegov prikaz verskih scena nije dopao mnogima.

Da je ipak neosporno bio izuzetan slikar svedoče portreti čuvenih srpskih ličnosti poput Kraljevića Marka, kralja Milana, kneza Miloša, ali i motivi događaja koji su se u Srbiji zbili u 19. veku.

- U opusu Đure Jakšića je oko 200 slika. Iako se njegovo ime vezuje za kafanski, boemski život, on je bio mnogo više od toga. Od najranije mladosti interesovao se za umetnost i već od 14. godine krenuo je da se školuje i usmerava ka ovom pozivu. Dugo se trudio da stekne zvaničnu diplomu u slikarstvu, ali to se ipak nikada nije desilo - kazala je Cicimilova.