GUP Beograda – oživljavanje urbanizma

Pojavio se članak sa najavom da će se do 2021. pripremiti novi generalni urbanistički plan Beograda. Obuhvat je 77.851 hektar. Planski horizont je 2041. godina. Dobra vest za srpski urbanizam. Srbija će i do tog horizonta biti nedovoljno urbanizovana država. Gradovi će i dalje nositi posao urbanizacije. Planske ili spontane, postavlja se pitanje.

Beograd je svojim značajem i kapacitetima najznačajnija tačka srpske mreže gradova. Možda presudna za ukupan model prostora republike, pa i Balkana. Generalni urbanistički plan je najvažniji razvojni dokument svakog grada. Na prelomu između dva veka je potisnut. Prevladalo je uverenje da se treba što pre usmeriti na planove regulacije. Vraćanje Beograda Generalnom urbanističkom planu je zaokret. Bitan za urbanizam kao teorijsku i praktičnu delatnost građenja Srbije.

Može se očekivati da će resorno ministarstvo vratiti urbanizmu odgovarajuće mesto. (Poslednji udar je ukidanje Matične sekcije urbanista u Inženjerskoj komori.) Da će fakulteti prestati sa tretiranjem urbanizma kao siromašnog rođaka projektovanja. Da će, po primeru glavnog grada, i ostali centri doneti svoje GUP-ove. (Najčešće ih razvlače, pokazujući nedostatak svog koncepta razvoja.) Uticaj ove beogradske aktivnosti može da bude višestruko blagotvoran. Sačekajmo.

Kada je reč o članku – najavi GUP-a, nameće se nekoliko napomena.

– Nema naznake ko će voditi stručne poslove na izradi ovog strateškog dokumenta. Govori se o 20 studija i 400 stručnjaka, što nije sporno, ali se ne ističe ko će ih objedinjavati. Po pokojnom profesoru Perišiću, „ima mnogo analitičara, a vrlo malo sintetičara”. GUP Beograda nekad su vodili Dobrović i Somborski, pa Aca Đorđević i Milutin Glavički, krajem veka Kosta Kostić, Vlada Macura, Braca Ferenčak... Sve krupna imena arhitekata u našoj urbanističkoj struci.

– Najavljuje se „pravi strateški dokument... koji će precizno odrediti razvoj grada”. Francuzi bi za naš GUP rekli da je „povelja o urbanom rastu”. Njen glavni cilj je šema dugoročne uloge Beograda u regiji i usmeravanja gradograđenja u skladu s njom. Težnja ka apsolutnoj preciznosti svakako nije ostvariva kod ovako dugoročnih planova. Prioritet je optimalna generalna orijentacija. Ide li Beograd ka severu ili ka jugu, ka istoku ili ka zapadu? Koji potezi su armatura izabrane strategije?

Dr Veroljub Trifunović,
Kragujevac