„Politika" seća na detinjstvo

Voli istoriju, jutarnju kafu, zimu i „Politiku”. Ima 27 godina, i kako kaže, ona je „žena Srbijanka, iz Kraljeva,stjuard koji zvanično živi u Abu Dabiju, a nezvanično u koferu”. Njenu stranicu na društvenoj mreži Instagram, gde pod imenom „Biberče_91” objavljuje fotografije sa svojih putovanja prati više od 17 hiljada ljudi. Svojim telefonom često ovekoveči i našu „Politiku”, dok je čita, ili dok su novine naizgled nemarno spuštene pokraj kafe, uz doručak, buket cveća… Na pitanje jednog od svojih prijatelja na ovoj mreži – šta kažu u Politici, ona vedro odgovara „što je danas lep i sunčan dan”. Neki pitaju i zašto „Politika”, a Ivana lakonski odgovara „Politika i Zabavnik”. I time je sve rekla. Jer za nju, najstariji dnevni list na Balkanu ima posebno značenje.

– „Politika” tako seća na detinjstvo. Deda je voleo da je čita i svako jutro sam mu je ja donosila iz radnje. Drugačija je, jedinstvena i ćirilična, a ja sve pišem ćirilicom. „Politika” i ja smo u ljubavi odavno – objašnjava kuckajući nam poruku negde između dva leta, na nekom evropskom aerodromu…
I dok leti ka Dubaiju, Rimu, Parizu, Dizeldorfu…sa njom je uvek jedan primerak naše novine.

– Najbolje bih to mogla opisati ako kažem da je ono što je za  Njujorčane „Njujork tajms” za mene je „Politika” – jasna je Ivana.

Za fotografije koje objavljuje na Instagramu ona ne koristi profesionalni aparat, ali kaže, voli da pročita štošta o obradi fotografije. U njenim objavama uživaju ljudi iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, ali i njene kolege koje dolaze iz svih delova sveta. Ivana kaže da voli da veruje da su oni na njenom profilu, zato što ih vodi svuda sa sobom.

– Kako ja volim da fotkam sve ono što mi prija oku, a oči mi se najviše raduju prirodi, ulicama i cveću. Sve one slike koje su na internetu, a nastale su u Parizu, Moskvi, Rimu… Ja volim da ih pravim u Srbiji. Pošto sam obišla pola sveta, s pravom mogu reći da naša mila zemljica može da mu parira u svemu. Fotografija sačuva trenutak, osećaj i emociju. Sutra kad budem imala 100 godina i bacila oko na fotku zvanu „Pariz u Kraljevu” setiću se tog vrelog letnjeg podneva i sreće moje komšinice kad sam joj rekla „vodim te u Pariz”. Bejaše dobar dan – priseća se Ivana.

Ona je, kako kaže, i veliki „Srboljub”. Dosta piše o Srbiji, a u svojim tekstovima je zove „Majka”. Jednu od svojih pesama podelila je i sa čitaocima „Politike”:

Mojoj majci, Srbiji

Moja majka je stara, grbava, uboga, hramlje.
Al’ trči mi u zagrljaj i širi ruke svaki put kad joj dolazim.
Ona nema zube a najmilije se smeje.
Ruke moje majke su grube i hrapave, od lopate i puške, a najlepše jabuke daju.
U njenoj kući je uvek toplo.
I miriše.
Na tamjan i svež beli hleb.
Moja majka nema mnogo a to malo deli na pola pa na pola pa opet na pola da nas sve nahrani.
Kuća moje majke nema vrata.
Moja majka nema dojke.
Odsekli joj, Turci, Nemci, šiptari prokleti, da je naruže i obogalje.
Al’ moja majka i dalje najbolje ljude nedri.
Mnoga deca su moju majku napustila a ona plače, moli i govori-Meni uvek možeš da se vratiš.
Moja majka je ružna ali… Ima li lepše majke od moje majke?
Jednom kad se svi vratimo... Moja majka će se smejati.

21.01.2017... Preletanje Srbije, boing 777.