Profil bahatog vozača – mlad, bezobziran i brz

Stravična nesreća na Ibarskoj magistrali koja se dogodila kod Lajkovca kada je automobil, koji se kretao iz pravca Čačka ka Beogradu iznenada prešao u levu traku na punoj liniji, poslednja je u nizu tragedija koje su obeležile ove leto. Statistika svedoči da je više od 300 ljudi od početka godine stradalo u saobraćajnim udesima, a javnost je prošle nedelje potresla priča o petnaestogodišnjoj tinejdžerki iz Kraljeva, koja je izgubila život u nesreći za koju se sumnja da je izazvana uličnom trkom dva automobila.

Stručnjaci upozoravaju da su saobraćajne nesreće vodeći uzrok smrtnosti mladih na globalnom nivou – nijedna bolest ne usmrti toliko tinejdžera kao rizična vožnja. Nacionalna statistika svedoči da se avgust u najviše strada na putevima, ne samo zbog povećanog obima saobraćaja i činjenice da najveći broj ljudi u osmom mesecu koristi godišnji odmor, već i zbog velikog broja festivala i koncerata na kojima se konzumira alkohol.

Dr Dalibor Pešić, prodekan za naučno-istraživački rad Saobraćajnog fakulteta u Beogradu ističe da je istraživanje stručnjaka ovog fakulteta pokazalo da prisustvo mladih suvozača i saputnika čak četiri do pet puta povećava šansu da mlad vozač napravi saobraćajni prekršaj.

– Iako među najčešće uzroke saobraćajnih nezgoda spadaju ličnost vozača, uslovi u saobraćaju i odlike vozila, praksa je pokazala da najveći rizik predstavljaju mladi i neiskusni vozači što pod dejstvom alkohola ili psihoaktivnih supstanci upravljaju „jakim ” automobilom i voze vršnjake koje bi želeli da impresioniraju svojim umećem za volanom – kaže naš sagovornik.

On dodaje da su njegove kolege u Švedskoj došli do zanimljive statistike: iako je „bahatih” vozača svega pet odsto u saobraćaju, oni čine preko 50 odsto svih saobraćajnih nezgoda.

– Kada govorimo o „bahatim” vozačima pre svega mislimo na nesavesne osobe za volanom, na one koji znaju da krše zakon i i saobraćajna pravila i tako i sebe i druge dovode u rizične situacije. Sa stanovišta zakona, nesavestan vozač je onaj koji je skupio više od 18 kaznenih poena – on mora ponovo da polaže saobraćajne testove, ali i psiho-fizičke testove i da pohađa obuku koju organizuje Agencija za bezbednost u saobraćaju. U praksi, to je vozač koji dobro zna da se prolazak kroz crveno svetlo i vožnja u pijanom stanju veoma strogo sankcionišu, ali se na to uopšte ne obazire – objašnjava naš sagovornik.

Dr Pešić naglašava da je jedan procenat bahatih vozača takav i u svim drugim životnim situacijama: oni se bezobrazno ponašaju i u saobraćaju, i u kafiću i na poštanskom šalteru. Neki su „situaciono” bahati i nesavesno se ponašaju onda kada procene da na ulici nema kamera ni  policajaca, a neki čine prekršaj i u prisustvu policije. Praksa takođe pokazuje da je prekršaje u saobraćaju često prave mladi vozači sa „moćnim” automobilima, jer im oni daju lažno samopouzdanje. Kako slikovito objašnjava dr Dalibor Pešić, mladi misle da će auto umesto njih da nađe „izlaz ” iz svake rizične situacije.

Istraživanje koje je pre nekoliko godina sprovela Katedra za psihologiju rada na Filozofskom fakultetu u Beogradu pokazalo je da najveći broj saobraćajnih udesa čine mlađi od 24 godine i stariji od 65 godina. Ova studija takođe je potvrdila da žene češće i doslednije poštuju saobraćajna pravila i prave manje saobraćajnih prekršaja. Žene ne pritiskaju gas kada ih neko pretiče u krivini i ne prolaze kroz crveno svetlo tako često kao muškarci. Dame nikada neće namerno uleteti u „makazice ”, što je za neke muškarce svakodnevna zabava na putu, bez koje ne mogu da zamisle interesantnu i brzu vožnju. I još nešto – retko koja žena će u prvoj milisekundi žutog svetla poleteti ka svom cilju brzinom od 180 kilometara na sat. Šta god da taj cilj bio.

– Praksa pokazuje da potencijalno najrizičniji učesnik u saobraćaju ima između 18 i 22 godine, manjak vozačkog iskustva i višak samopouzdanja. Ako je on ujedno i vlasnik nekog „besnog” vozila,  šansa da će završiti u statistici saobraćajnih udesa drastično raste. U drugu rizičnu kategoriju spadaju stariji od 65 godina, koji imaju dovoljno pređenih kilometara i misle da mogu da se snađu u svakoj situaciji – kaže psiholog Filip Kolarević.

On dodaje da se vozači dele na ofanzivne i defanzivne, a vinovnici saobraćajnih nesreća najčešće su oni čiju ličnost karakterišu autoritarnost, agresivnost i impulsivnost. Ofanzivni vozači stalno pretiču, smetaju im sva vozila ispred njih jer „mile kao ranjeni puževi”, najdraža brzina im je peta, a vožnju doživljavaju kao nadmetanje.

Defanzivni vozač je, kratko rečeno, onaj koji ofanzivnom „kolegi” na drumu podiže krvni pritisak. On vozi „ziheraški”, oprezno ulazi u krivine, najdraže brzine su mu druga i treća, retrovizor mu je važniji od volana i – češće strada u saobraćajnim nesrećama.