Pupinovi uspesi u Sen Žermenu

Tačno pre sto godina, 10. septembra 1919. godine, u francuskom gradu Sen Žermenu  potpisan je drugi mirovni ugovor sila pobednica  sa jednom od poraženih strana u Prvom svetskom ratu – bivšom članicom centralnog pakta –  Austrijom. To je bio jedan od nekoliko zaključenih mirovnih sporazuma koji se vode pod zajedničkim nazivom  – Pariska mirovna konferencija (počela 18. januara 1919). Tu su se određivale granice novoustanovljenih država u Evropi i svetu, pa tako i naše takozvane Versajske Jugoslavije.

Tada je prvi put od strane velike trojke (Vudro Vilson, Dejvid Lojd Džordž, Žorž Klemanso) pozvana delegacija Kraljevine SHS (buduće Jugoslavije) da iznese svoje stavove povodom pitanja granica prema Austriji i Italiji, a i povodom pitanja plaćanja ratne odštete. Nas je čekala velika borba za utvrđivanje granica naše nove zemlje, jer nismo imali usklađene granice ni sa jednom susednom državom, osim sa Grčkom. Naša delegacija  je bila sastavljena od eminentnih stručnjaka, vrsnih diplomata i političara kao što su na primer Slobodan Jovanović, Jovan Cvijić, Ante Trumbić, Nikola Pašić, Andrija Radović, Jovan Žujević, Pavle Popović, Josip Smodlaka, general Petar Pešić, Milan Gral. Oslanjali smo se na veliku pomoć i podršku našeg velikog saveznika iz tog rata – Francusku. Ali to nije bilo dovoljno jer su teritorijalne pretenzije susednih država takođe bile velike, a neke od njih su bile i članice sila Antante to jest saveznice u ratu, kao na primer Kraljevina Italija i Rumunija. Prva je htela čitavu jadransku obalu za sebe sa kompletnom Istrom i Dalmacijom pozivajući se na Londonski ugovor iz 1915. godine zaključen sa Engleskom i Francuskom, a druga čitav Banat. Hrvati Trumbić i Smodlaka rešavali su problematiku Istre i Dalmacije, a slovenački delegati Žolger i Ribarž su kao eksperti bili zaduženi za granicu Slovenije prema Austriji. Međutim, zbog njihovih nerealnih i nepopustljivih zahteva oko teritorija pregovori se nisu pomerali sa mrtve tačke. Italijanski pregovarači Vitorio Orlando i Sonini drsko su se pozivali na zaključke Londonskog ugovora iz 1915. godine i zahtevali od Francuza i Engleza da im daju dogovoreno to jest Istru, Dalmaciju i Bled. Velika trojka popušta pred italijanskim zahtevima i nagovaraju predsednika Vilsona da potpiše zapisnik, ali tada na scenu stupa naš čuveni naučnik Mihajlo Pupin prikazujući sklonost ka diplomatiji i sposobnost vrsnog pregovarača.

U razgovoru sa predsednikom Vilsonom, i svojim podnetim ekspozeom (izveštajem) on je uspeo da utiče na predsednika Vilsona da promeni odluku i da povuče potpis  sa zapisnika. Posle tog događaja odlučeno je od strane komisija da će Bled i bledska kotlina, zatim čitava Dalmacija bez Istre, bez jednog dela slovenačkog primorja, ostrva Palagruže, Lastova i grada Zadra pripasti Kraljevini SHS. Takođe su gradovi Pula, Rijeka i Trst proglašeni za slobodne međunarodne luke.

Tako je Pupin kao prvi veliki Jugosloven dao veliki doprinos u utvrđivanju teritorijalne celovitosti te novostvorene Versajske Jugoslavije – nesuđene države južnoslovenskih naroda. Treba istaći da je imao velikih doprinosa i oko utvrđivanja granice prema Rumuniji i oko borbe za priznavanje prava Makedonaca kao naroda pridržavajući se Vilsonovog načela ravnopravnosti između velikih i malih naroda. Zbog toga bi trebalo u svim današnjim državama koje se nastale posle raspada potonje Jugoslavije (SFRJ) da se podigne po jedan spomenik ovako velikom čoveku koji se pre sto godina izborio za njihovo postojanje kao priznatih naroda u svetu.

Miomir Garašanin,
Beograd